šveđani

dođe mi da kupim deset kila limuna, sad kad je jeftin, i da napunim zamrzivač za zimus. nego ovo sam hteo: čitao sam kod milice na blogu, o švedskoj
https://mikrobeg.wordpress.com/2016/09/10/geteborg-septembar-2012/

ono što me je zaintrigiralo je to da svi imaju ajfone. naravno da sam na prvu loptu pomislio da je to stvar prestiža, isto kao i kad pročitaš da na beverli hilsu svi nose krzno.

zatim me je zezao neki od telefona, kad sam pokušao da instaliram aplikaciju STRAVA pisalo je da za moj model ne postoji verzija. jer imaš hiljadu samsunga hiljadu alcatela hiljadu lenovo i treba sve za sve optimizirati. slično tako recimo imam i neki sony bluetooth zvučnik koji sa pola uređaja radi, a sa pola drugih telefonâ i tabletâ neće da se upari.

u toj prašumi novih modela i pod-modela, među hiljadama telefona u ponudi, jesenas je izašao i novi ajfon. taj što će da ga kupuju šveđani u tolikom broju da će kod nas morati mesecima unapred da se rezerviše, ako želiš da se dokopaš primerka. i onda mi je sinulo. godinu ili dve nakon ajfona 5 pojavio se ajfon 6, pa se godinu ili dve kasnije pojavio 6s (valjda, nije baš da sam pratio niti me je zanimalo) i evo sada se pojavio ajfon 7.

NIJE se pojavilo pedeset novih modela, kao što je slučaj kod drugih firmi koje na svakih mesec dana izbace model 5001 6001 7001, pa za par nedelja 5002 5003 6002 7004, pa ti budi pametan i skrolaj kroz karakteristike dok ne odgonetneš u čemu je uopšte razlika. jok. apple par godina nakon 5 ili 6 izbaci 7. i šta se događa.

pa eto, događa se da svi mogući programeri u svim mogućim firmama odmah polete da usavrše svoje aplikacije za novi ajfon. nemam pojma šta vi koristite i skidate sa google play (za android), ja čim uzmem novi telefon odmah instaliram za sport Mapmyrun i Strava, za slušanje muzike Soundcloud i Bandcamp, od guglovih servisa Maps, Photos, Blogger, od društvenih mreža Instagram, Twitter, fejsbukov Page Manager, i “Facebook LITE” jer u njemu imam poruke i onda mi ne treba Messenger od kojeg dobijam napade rafalnih nervnih slomova i apsolutno ga ne želim u telefonu.

i naravno da se onom ko radi kao programer u firmi Strava prosto fućka za to da li je neko uzeo Lenovo A5002 ili A7005, sačekaćeš par meseci ili pola godine, pa će već neko naći vremena da pogleda zašto sve na tom modelu ne šljaka kako treba. ali burazerE, ako tvoja aplikacija ne radi na ajfonu, možeš odmah da se pakuješ odatle i da se zaposliš kao računovođa u nekoj pekari, i da oslobodiš mesto za nekog ko će tog časa kad je novi ajfon dostupan za testiranje da ga odnese kući i da bdije nad njim 72 sata bez spavanja sve dok aplikacija tvoje firme na njemu ne radi s-a-v-r-š-e-n-o.

jednom kad si završio sa ajfonom, možeš da se vratiš na ostale telefončiće, to jest kad se vratiš s godišnjeg odmora. svi ostali mogu da sačekaju par dana ili nedelja, ali da će cela švedska i norveška i finska i arapski emirati da čekaju makar pola dana, to nećeš doživeti da vidiš u toj fotelji programera. u svetu 21-og veka postoje prioriteti, i to moramo da prihvatimo hteli ili ne. i sad ćete vi reći, a šta tebe boli dupe za šveđane? evo odgovora.

hajde malo da računamo, neće biti teško, ne bojte se. koliko sati provedeš na bicikli, a recimo da pristojna trkačka bicikla danas košta 2500€. pa i da si najnapaljeniji rekreativac, teško da ćeš na bicikli sedeti svakog dana (dakle i po kiši i po snegu) dva puta duže nego što ćeš držati u ruci telefon. koliko sati dnevno nosiš patike za trčanje? prosečan čovek trkač rekreativac recimo neka pretrči par hiljada km godišnje, to je u proseku pola sata dnevno. kad sabereš 3-4 para patika (300€), par dresova dugih kratkih par gaća dugih kratkih desetak čarapa (100€ do 300€ ovisno kupuješ li najjeftinije ili najkvalitetnije) dvadesetak startnina i putovanja na trke (100€ ako trčiš samo u svom gradu, 1000€ za prosečnog trkača, a nas recimo svako putovanje u HR izađe 100€ benzina + 100€ putarine i smeštaj + startnine i ostali troškovi = 250-300€, pa ove godine sve to puta 16, plus isto toliko trka u Srbiji) i sad dakle ti troškovi izađu kako kome ali mnogima su na potezu između pola ajfona i pet ajfona.

eto kako razmišljaju šveđani, kao primer nekoga ko nije prinuđen da bira najjeftinije. ako u ruci dnevno držiš telefon tri sata, i volan automobila sat vremena, zašto bi ti bio skup ajfon od 1200€, a nije ti skup auto od 33999€? ti hoćeš da ti ta tri sata sve šljaka kao da ti je ekran produžetak oka i prsta. ti ne želiš da čekaš da ti se nešto učita. ne želiš da gledaš u neki klinac od peščanog sata koji ti govori “evo sa’ću”. kad u nepoznatom gradu otvoriš kartu da vidiš gde da skreneš na sledećoj raskrsnici, zadnje što želiš je da ti se ekran zacrni na 15 sekundi, pa da ti se na kraju pride pojavi poruka “aplikacija je prestala s radom, želite li da je zatvorite ili da je još malo sačekate da dođe sebi”.

to kad kažeš ma nek se nosi u drugu galaksiju i telefon i aplikacija i ko ih napravi, i kad sa pritiskom 200/200 uključiš 4 žmigavca i staneš sa strane kao debil, e ti živci su ono što nema cenu. pitajte prosečnog šveđanina. realno ako će ti trajati dve godine, ajfon te košta 1.5€ dnevno odnosno 1.2€ više od prosečnog jeftinog a naizgled dovoljno dobrog pametnog telefona, to su ti dakle dva piva, prevedeno na ovaj primitivan jezik maratonaca rekreativaca. nekome su svakako važnija dva piva, naročito ako se radi o četvrtom i petom, i ne bi to menjao ni za kakav svetleći predmet od 180 grama, a nekom je važnije sve ovo o čemu sam pisao. jer šveđanin ima i za dva piva i za ajfon, ima i za deset piva pa to ne znači da mora toliko da popije, pa ga samim tim boli dupe što se kupovinom ajfona odriče od 11-og i 12-og, obzirom da ni ono drugo nije pogledao.