"baš bi mi značilo"

imam još jedan blog za jutros, radi se o anegdoti sa trke sad u nedelju.
ukratko.
stojimo pored staze, u cilju, Lola završila svojih 10km a ja svojih 21km, grickamo čips i pijemo pivo (samo zdrava hrana!), i čekamo da u cilj pristigne ostatak trke.
pojavljuju se prve dve žene, negde oko 2h na semaforu, nije bila baš neka konkurencija.
trče jedna za drugom, neka rekreativka sa vokmenom u ušima, i deset metara za njom jedna maratonka-veteranka koja može da joj bude mama pa još malko, ali se dobro drži za svoje godine.

sad mi naravno da ovu prvu vidimo prvi put u životu, i Lola navija za tu maratonku, znaju se odavno jer su ista kategorija i često su se družile na proglašenjima.
tu u trku ona nama nešto dobacuje i objašnjava, mada nismo BAŠ shvatili o čemu se radi.
par minuta kasnije u cilju, ona nam kaže kako joj je bilo maltene svejedno da li će biti prva ili druga, ne znači joj toliko jer ovo je ipak mala lokalna trkica, ALI TOJ DEVOJCI JE BAŠ ZNAČILO da pobedi, pa ju je ova pustila.
pazi ti sad to!!!

ti si '91 godište, dakle imaš 25 godina, u punoj si snazi.
trčiš polumaraton 2h04, očigledno trčanje shvataš baš profesionalno, čim nosiš vokmen.
u životu ti je, u tim godinama, JAKO VAŽNO koliko ljudi ti je lajkovalo profilku na fejsu, JAKO VAŽNO da li si uparila roze čarapice i lila patikice, JAKO VAŽNO da ti je puna baterija da ti telefon ne bi crkao na pola trke, i naravno JAKO VAŽNO ti je da pobediš polumaraton.
pa sine, KOME NIJE VAŽNO?????
zašto ne treniraš više, ako ti je "važno"?

šta bi radila da su ti na trku došle Nora i Mariana i dve Aleksandre i Danijela i sve u svemu pola tuceta ovih atletičarki koje tu stazu mogu da pretrče za sat i po ili čak i malo brže?
da li bi stala pred njih, na startu, i rekla - e ajte vas šest usporite malo, sat i po ili dva i po sata, šta je to, nije nikakva razlika, jer MENI BI ZNAČILO da pobedim trku :-)
sine da sam ja bio na mestu ove matore maratonke, kako bih ja to vaspitno pukao preko labrnje, da joj slina obleti tri puta oko glave.

2) ili bih u cilju prišao sudijama i tražio da je diskvalifikuju zbog ometanja na stazi i pokušaja nameštanja rezultata. tako bih joj za ubuduće učinio puno veću uslugu. po principu - propusti slabića i pobediće jednu trku - kazni ga kako je zaslužio i naučićeš ga da se pošteno takmiči do kraja života.

kao što sam onog Pokojnika trebao da pljunem u lice kad mi je rekao da umire od bolesti srca i upravo trči svoj poslednji maraton, pa da ga pustim da pobedi. ja budala verovao čoveku.
(posle je čak rekao, zašto bi on ikoga molio ako ga je upravo stigao na trci, a zaboravio je da je tada kada me je "stigao" imao ceo krug zaostatka, a stigao me je jer sam se pola kruga vraćao peške u zonu start/cilj da proverim da li su nam pogrešno obračunali broj krugova. a eno ga sada, trči Pokojnik i dalje, sve petama u guzicu, samo leti sa ultre na ultru)

i sad vi vidite koja je to doza drskosti, i želje da se dođe do uspeha ali NE TRENINGOM I TRUDOM, nego moljakanjem odnosno prošnjom.
da li će ta mala na svom fejsu da napiše "zamolila sam jednu ženu da me pusti da pobedim, veliko joj hvala, evo nju lajkujte a nemojte mene"?
cela ta anegdota/situacija je toliko bizarna da je prosto teško boriti se da nađeš prave reči da opišeš dinamiku svega toga što se odvijalo u glavama i nogama njih dve... pa moram ceo tekst da presečem kao Gordijev Čvor i prečicom dođem do zaključka. samo ću prizvati onu staru izreku da je lud opet prejebao zbunjenog.