brzak

sinoć mi se dogodilo nešto neuobičajeno (nisam rekao neobično)
naime nakon celodnevnih radova sam opet sačekao mrak,
da bih se onako pesnički sakrio u njega,
odnosno da ne bih video svoj umor, ni on mene
i krenuo sam shvativši od prvog koraka da to neće biti veče za jurnjavu
podsećam, prvo je išlo onih planinskih 22km, uokvirenih između 24+24km bicikle,
a zatim sam sledeće večeri odjurio 7km za 31 minut,
što možda ne deluje neka zvezdana brzina, ali, na umornim nogama, hmm
sinoć sam krenuo prvi kilometar trupćući oko 11 km/h
nekako sam se dvoumio između Haruki ideje, trčati 1h KAKO BILO,
ili trčati za promenu malo negde uzbrdo, ali gde PO MRAKU?
koja ulica je osvetljena, koja nije, na izlascima iz grada?
srećom sam pogodio pravu kombinaciju,
popeo se mračnom a spustio se osvetljenom.
tu negde se ispostavilo da se bližim sedmom-osmom kilometru,
a na kilometar sam od kuće, pa ako malo provijugam po gradu...
dobiću 2-u-1, i brdsko trčanje i Harukijevih 10 kilometara.
na kraju sam počeo da ubrzavam sve više,
iz prostog razloga što sam se zagrejao, noge mi se "razvezale".
poslednji kilometar sam nakon skretanja u svaku ulicu ubrzao,
i to je bilo baš onako lepo stadionsko ubrzanje.
gps staza je nacrtala neko kučence u punom trku.

dolazim na ulaznu kapiju i kroz glavu mi proleće misao:
sada bi trebalo zastati minut-dva, i raspaliti neke deonice.
nema veze da li samo 10x200m ili 4x500m, ma samo da se juri,
da osetim onaj vetar u ušima i onu prijatnu moć ubrzavanja.
no bilo je prekasno, a i to nije bilo veče KAO SVAKO DRUGO.

naime danas je poslednji dan za odluku,
Crikvenica ili Požega ili Beograd?
ravnjikavih 42/21km ili brdskih 10km ili ravnih 7.7km?
koliko sam umoran, koliko sam odmoran?

siva verzija razmišljanja:
nisam trenirao ništa evo već dve nedelje, samo sporadično
forma mi sigurno opada, čemu još jedan maraton,
ako sam već u zadnjih 20-ak dana utrpao i Ljubljanu i Plavi Krug?
to je samo jedno bespotrebno mučenje više,
kojem bi obilato doprinelo i predugačko putovanje.
požega je ni tamo ni vamo, opet predug put, a kratka trka.
Beograd je sličan po naporu, a ispred nosa.
sve to ako uopšte MORAM na neku trku ovog vikenda.
ako i ne moram, Bgd je ipak najjeftinija varijanta izlet-trke.

žuti način razmišljanja:
nakon Ljubljane sam otrčao lagani trening-dužinu na Adi,
i od tih 42km sam trebao uveliko da se odmorim do sada.
sve ovo što mi se čini da sam umoran, ispariće za par dana odmora.
dakle pravac Crikvenica i pun gas, sve kockice bi trebale da se slože.

ha?