usput sam jurcao biciklom pony (što je Milijana gony) nekoliko puta do grada, kupovao daske, šrafove, elektrode tanke (jer ću neki od narednih dana morati da zavarim sve ono što sam nasekao), i burgije za metal
ulazim u prodavnicu tu lokalnu, inače oni imaju najbolje materijale jer su zastupnik unior-a i varstroj-a, i kontam da ću kod njih naći neke burgije tipa šta ti ja znam recimo bosch, ako oni osim alata uopšte prave i burgije
izlazi neki stariji tip kojeg vidim prvi put, obično su tamo neka mlađa žena i jedan stariji momak. u trenu sam zatečen jer ovaj tip izgleda kao klon dejvida gilmora iz pink flojda!
malo je falilo da ga pitam šta sluša od muzike i da li je čuo za gilmora, i da li mu je ikada neko rekao da liče.
no počelo je tako što sam rekao da se izvinjavam što upadam u dronjcima jer nešto bušim, pa sam shvatio da su mi se sve kineske burgije iz merkatora istupile.
nakon nekoliko unakrsnih potpitanja on sa autoritetom zaključuje da će mi sasvim odlične biti i "trebinjske burgije" i na moje čuđenje, jer nisam imao pojma da u trebinju postoji fabrika alata, vadi gomilu malih plastičnih kutijica sa burgijama za metal.
kao i uvek pitam da li mi je bolje da kupim komplet, ako je povoljnije, jer je uvek povoljnije, ali ne, on kaže da je doslovno ista cena, prema tome šta će mi komplet ako znam šta mi treba.
3 - 3.5 - 4 - 4.5 izdeklamovah ja napamet naučenu lekciju koju sam u sebi ponavljao svih pet ulica od kuće do prodavnice, utom se pojavila i ona ženica za kasom da me pita koliko komada a ja sav u potrošačkom transu uskliknuh OD SVAKE PO DVE!
rekoh sine sad kad puknem love ima da se češkam gde me ne svrbi, nikad ne znaš s ovim prodavcima šta će da ti ponude iz najbolje namere i onda što ne platiš na mostu...
kad ono sve skupa 8 burgija ispalo manje od 8 piva.
ovo moram ovako da predstavim jer jutros lola reče kako ćeš alkoholičara najlakše da prepoznaš po tome što će sve da ti preračuna u pivo.
uz napomenu da u srbiji 8 piva koštaju kao u hrvatskoj ili sloveniji 4 komada, čisto da svako ima sliku o tom bogatstvu koje sam potrošio
odahnuo ja, idem kući i razmišljam, simpatične su one male plastične kutijice kao ova jedna u koju su mi upakovali ovo što sam kupio, a vidim da na njoj piše da je pakovanje od 10 kom.
trebao sam da kupim od svake po 10, odmah kontam, kad su već ovako jeftine
sekund kasnije mi proleće kroz glavu, pa šta će ti više od par komada, ako već čovek kaže da su odlične, no eto, ja uvek volim da kupim CELO PAKOVANJE
kad sam kupovao elektrode prvo sam pitao koliko je cela kutija, pa kad mi je (u drugoj radnji) čovek rekao da je paket kilo i devetsto, e onda sam ipak rekao dajte mi pola kile
i kad god vidim burek ili pizzu, ja bih kupio ceo kotur, pa makar to bilo 12 parčića neke gigantske pizze ili 2kg bureka, nema veze, ja sve što ugledam volim da imam CELO
jeste mi bio čudan osećaj kad sam zaključao trebinjsku burgiju u wurth accu-šrafilicu ali šta ćeš, bitno je da je prošla kroz sve kao kroz sir, eto već mi kreću neke asocijacije na burek, što je mali ovaj grad stalno nalećeš na iste ljude, ovaj, pekare
elem...
nakon svih tih radova, eh da usput sam kupio i pola poslastičarnice i blago smo se otrovali količinom baklava eklera i ledenih kocki, no to je očigledno bilo neophodno za ovako uspešan dan, ne može avion da poleti na pivu nego moraš da sipaš kerozin ili kako se već zove, uglavnom ono elem je bilo jer sam hteo da pređem na opis trčanja. baš sam nadahnut, biće da one ledene kocke drže šećer u dvocifrenoj zoni evo i 7 sati nakon užine. ili mi je trčanje surduknulo adrenalin nebu nad oblake.
taktika je bila izleti iz kuće koliko te noge nose i kao svaki pravi rekreativac koji bi sve što može najbrže što može i nekako da bude zadovoljan a da se nije umorio a da se sit natrenirao i tako sve odjednom ako bi moglo da se spoji nemoguće u neku idealnu smesu kao kad bi onom elektrodom sa dva premaza na maloj amperaži zavario burek za ledenu kocku, a da var bude kao da si prosuo novčiće od jedne lipe onako kao domine kad oboriš, poezija čista. i spičiš jedan kofein i jedan karnitin, i naravno brufen koji je u svemu tome najbespotrebniji jer ako već ideš na tempo trčanje trebalo bi da se podrazumeva da te ništa ne boli, a ja ionako mislim da se u ljudima razvio toliko veliki placebo efekt da farmaceutska industrija u sve brufene aspirine kafetine i andole samelje najobičniji kreč, a narod je umislio da ga od svega toga ništa ne boli i da mu je lepše i jedva čeka da izvadi pare za sledeću kutijicu tableta.
eto to je sve bio uvod.
a sada taj dugo očekivani blog.
bio sam ubeđen da ću pretrčati 6km po 4'30'' i to je trebalo da ispadne 27 minuta, i onda mi je to zvučalo kao da sam neka tinejdžerka ako trčim manje od pola sata i produžio sam na 7km okruglih, međutim kad sam ubrzao bilo je prekasno da uglavim ispod pola sata pa sam završio za 31' uz špic brzine negde na sredini i blagi pad pred kraj trčanja. ipak, nakon onih krvničko-planinskih 22km juče, sa smrzavanjem na bicikli, valjda ni ovo nije loše. valjda bi odmoran čovek trebao da trči brže od onog što se juče rastočio na treningu a danas u dvorišnim radovima, PA ČAK I AKO JE u međuvremenu POJEO JEDAN EKLER I JEDNU LEDENU KOCKU!
Nema komentara:
Objavi komentar