kiša gotovo uvek doziva neku melanholiju, neke oproštaje, stvarne ili umišljene.
čim sam shvatio da ću danas trčati po pljusku, znao sam da se primakao trenutak za još jedan od očekivanih rastanaka.
nakon desetak godina gomilanja patika, i upornog čekanja da im odzvoni rok trajanja, kuća je postala prepuna onih koje "mogu da se nose još jednom, dvaput..." pa tek onda da se bace.
ove su se još letos probušile gde ne treba, same od sebe.
valjda su bile uske na tom mestu, ili je moje stopalo htelo da se razbaškari više nego što mu je u njima bilo suđeno.
ja sam se šalio na tu temu rečima - ove patike su posebne, jer se oblikuju prema stopalu.
odlična ideja za marketing.
upario sam ih sa adidas čarapicama, ne zbog toga što će me u onim baruštinama neko videti, nego da se ta rupa ne vidi. plavo ispod plavog, čarapa kao zakrpa, ma da se ne radi o meni rekao bih da je genijalno. ovako je to ipak samo jedno od mojih glupiranja.
kad gle čuda, i čarape su tako naučno projektovane, da se i one prilagođavaju obliku stopala. ako ti je neki prst malo duži od prosečnog kalupa, čarape će na tom mestu otvoriti prozorčić, i on će moći da proviri napolje!
da, taj pomenuti marketing nema pojma šta propušta, ako ne prati ove moje stripove.
i kao i uvek, kad dođe trenutak da patike odu u večna lovišta, odnosno, možda bi bilo bolje, barem kada su patike u pitanju, auff sačuvaj bože koliko je već ovde zareza a tek sam počeo, da se kaže kako one napuštaju večna lovišta, jer obzirom kuda sve trčim, e sada će već da mi se upali neka lampica za zareze i da kaže prekoračili ste limit izvol'te počnite rečenicu ispočetka, sve su prilike da su lovišta ono zbog čega se živi a ne zbog čega se mre, JA, ovo je nastavak nakon drugog zareza, više volim da kao neki surovi dželat (kao da postoji nesurovi dželat, bože!) presečem tu nit između života i smrti, umesto da je ostavim kao vezu između dva sveta i tako omogućim te prelaske ovamo pa onamo, pa nazad u život, pa mogu da posluže za još jedno trčanje, i još jedno, i tako dospem u podređeni položaj u kojem patike gospodare mojim koracima, umesto da je obrnuto, jer zaboga ja sam njih kupio, ovo je potrošačko društvo i treba da se zna ko je gazda, da ne kažem baš bog.
(sad rečenica briše znoj sa čela i skuplja se na svoju udobnu širinu poput neke harmonike, mada mi je po ovoj kiši glista daleko ispred harmonike, kao prva asocijacija)
PREŠAO MI TRAMVAJ PREKO STOPALA!
kao i sve prethodne, i ove su morale da pokažu šta kriju. od čega ste skrojene. na čemu sam hodao, šta me je tačno držalo taj col iznad zemlje, da ne kažem inč. koliko tu ima slojeva, čemu služe. šta je zašiveno, šta je lepljeno, sve će pokazati ultrazvuk abdomena. pesak u bubregu, cistu na jetri, zeleni staklić duboko u đonu.
i ovaj srednji deo, čemu on služi.on služi da se setimo kako smo došli od prstiju do pete.
sećaš se onda, kada si hteo da odeš na more, pa si na kraju otišao na planinu?
šta je bilo između, šta je povezalo te dve krajnosti, i istovremeno ih spojilo?
svašta može da se iščeprka, secirajući najobičniju dotrajalu patiku.
Nema komentara:
Objavi komentar