Haruki

mogu ceo dan da stojim, ili da čučim, ili da klečim, ili da trčim, i ništa me tako ne boli kao kad sedim dva sata pored kompjutera i odignem ispod stola noge na onu stolicu skroz preko puta. kao to bi trebalo da mi prija zbog cirkulacije, vena, odmora, ali me u tom položaju zaboli koleno! kad spustim stopala na pod, pak, tada me bole cele noge, a i leđa. jer ustanem ujutru u 6 i ceo dan nešto radim i kad sednem ovde u 7-8-9 uveče, to je dakle nakon 13-14 sati na nogama. danas opet sa brusilicom i zavarilicom, sekao sam neke stare ograde i od njih pravio neke merdevinaste dodatke za terasu, uz koje bi sledećeg leta trebali da se penju krastavci :-)

a što jes jes, tu zimus mogu i opremu da sušim.

mnogo mi je čudno ovo vreme, do granica da ne poverujem da je moguće.
1) dobro, to što je u zaleđu Rijeke onoliko "točilo", kažu mi da je uobičajeno za ovo doba godine. nadam se da zbog prognoze i stanja na nebu/zemlji nije propala ta trka Zimske Lige i da je ipak bilo više ludih i hrabrih, nego opreznih.
2) ali to što je za vikend u Boru najavljeno i 15 stepeni manje nego ovde, to mi već nije jasno. kod nas bi trebalo narednih 10-ak dana da bude pretežno sunčano sa dvocifrenim temperaturama, kao da će novembar da nadoknadi sve što nam je oktobar zakinuo. a u Boru tmurno i vetrovito, sa temperaturama od 4-5-6 stepeni, da te bog sačuva.

da je isto tako i ovde, otišli bismo na trku bez razmišljanja, nije to ni toliko skupo ni toliko naporno. ali ostaviti ovo proleće i sunce i otići na par dana nazad u maglu i hladnoću iz koje smo jedva dočekali da pobegnemo, što je mnogo mnogo je, ipak ću radije da čučim u dvorištu i varim cevčice.

nakon celog dana radova, malo se otresem, popijem pola bezalkoholnog, pojedem nešto, i odem na trčanje. noge mrtve i usporene, mrak uveliko pao, pa u tim novim okolnostima tražim nove ideje. ako ne vidim ja umor, možda ne vidi ni on mene. tako, u mraku.

zadnjih dana sam čitao poznatog pisca (i nikakvog maratonca) Haruki Murakamija, to je neka autobiografska knjižica u kojoj pretežno govori o svojoj karijeri trkača. bez ikakvog potcenjivanja, ipak je on više "trkač" od 3/4 svega što se kod nas samo nazove trkačima. to što nema previše pojma o tome što piše, očigledno mu nije problem. čovek je pisac, zaboga. a ovde deluje kao profesor domaćinstva koji pokušava da predaje fiziku. totalno nezgrapno. iste stvari ponavlja po nekoliko puta, sve je prepuno nebitnih detalja a važne stvari nije ni pomenuo jer ni ne zna da postoje. piše o sebi, ali na neki čudan način, kao da gađa neku dosta nezahtevnu, površnu klasu publike.

cela knjiga deluje kao da ju je napisao prvi kojeg uhvatiš u cilju maratona tamo negde oko 4 sata i vežeš ga za stolicu i kažeš mu AJDE PIŠI KNJIGU, zamisli da si poznati pisac i da nemaš taj problem da se probiješ i dokažeš, samo piši piši piši. i on piše li piše. sve jedno isto u krug tralalala. svašta. jedva čekam da je završim pa da pročitam Lov na divlju ovcu, jer sam tu knjigu pre par godina dobio za rođendan ali nikako da mi dođe na red. baš da vidim kakav je on pisac, kada piše kao Pisac a ne kao maratonac.



uglavnom danas sam se igrao Murakamija. on kaže da je ozbiljan trkač ako može svakog dana da pretrči 10km za sat vremena, i evo ja sam večeras tumarao po gradu i pravio krug oko kuće sve dok nisam namakao na 10-ak km. osećaj MRTAV, noge oduzete, volja NULA, jedino me je zanimalo da vidim kako to izgleda kad kažem sebi ajd jedne večeri budi malo Murakami. moram vas razočarati, ovo nema veze sa ozbiljnim trkačem, ovo vam je duplo golo :-)