probudili su me olujni udari vetra par puta u drugom delu noći, i evo u 6h kad bi ionako bilo vreme da se probudim. sad verovatno i kod kuće vetar slično divlja, kao i svake noći nakon koje topliji period prepušta štafetu hladnoći.
no ne doručkuje mi se po mraku pa nastavljam da leškarim čekajući da svane.
očekivao sam da će ovde dan biti pomerniji prema kasnije ali kao da se radi o jedva nekoliko minuta. kao da je u samoboru i ljubljani razlika slična, a recimo u poreču se to puno izrazitije primećuje. odjednom paf, nikako da padne mrak, u vreme kad se u valjevu smrklo još pre pola sata.
oslobođen teteta društvenih mreža, slobodan sam da se vratim čitanju knjige. uvek me iznova začudi činjenica da ljudi koji su talentovani za samo jednu oblast, uopšte ne moraju da budu pametni za ostatak života. veliki naučnik NE UME da opere gaće i isprži jaje. ne ume da se seti da u gugl ukuca "prženje jajeta" i pogleda video-uputstvo. veliki naučnik je kao kod kuće dok piše metar dugačku formulu, ali je u svemu ostalom totalna debilčina. veliki pisac NE UME da shvati da možeš sporije da trčiš prvih 35km maratona i da bez mučenja sličnim ritmom dođeš do cilja. ni on ne ume da se seti da na internetu pronađe mudrost koja mu nedostaje, iz prostog razloga što obavijen svojom pesničkom ljušturom vidi samo svoj unutrašnji svet, i misli da je to što vidi - sve. celokupno svetsko iskustvo i logika. "ja tako osećam i dakle nagađam da to mora biti neka viša sila, i da se drukčije ne može". evo pročitajte:
"Ponovno čitajući članak koji sam napisao u vrijeme utrke u Grčkoj, otkrio sam da su dvadeset i više godina kasnije, i poslije isto toliko istrčanih maratona, osjećaji koje imam dok trčim tih 42 km jednaki kao i onda. Čak i sada, kad god trčim maraton, moja svijest prolazi isti proces. Sve do tridesetog km uvjeren sam da mogu istrčati dobar vremenski rezultat, ali nakon trideset i petog km ponestane mi snage i počnem se brinuti zbog svega. Na kraju se osjećam poput automobila koji je ostao bez goriva. Ali nakon što završim utrku i prođe izvjesno vrijeme, zaboravim na svu bol i muku i već razmišljam kako bih mogao istrčati bolje vrijeme u idućoj utrci. Smiješna stvar je što, bez obzira na to koliko sam iskustvo stekao, koliko sam star, sve se ponavlja kao i prethodni put. Mislim da određene vrste procesa ne dopuštaju nikakvu promjenu, ili barem nekakvo odstupanje. Ako već morate biti dio tog procesa, sve što možete učiniti jest preobraziti, ili čak izobličiti samog sebe kroz to ustrajno ponavljanje, i taj proces učiniti dijelom vlastite ličnosti. Uf!"
par kilometara od benzinske ti nestane goriva jer si vozio prebrzo, a onda pokušavaš da guranjem upališ auto. kako da ne, how yes no.
konačno je došla na naplatu i moja greška što nisam poneo lapa-topa, pa sam malo umoran od ovog pisanja na telefonu i silnog ispravljanja grešaka na maloj tastaturi, iako je ekran 5.5". kad ga poprečim bude mi preširoko. ili samo nisam navikao na tu raskrečenu varijantu. vaših 2-3 minuta čitanja obično zahteva 15-20 minuta pisanja, a sada će me koštati sat vremena.
možda bi bilo zanimljivije da pišem o samom maratonu, da objasnim gde sam izgubio 2 minuta u drugom krugu, u poređenju sa prvim, o tom transu da jurim pobedu u kategoriji što se pred sam kraj pretvorilo u jurnjavu za pogrešnim čovekom jer mi je neki voštani slovenac izgledao 10 godina stariji. taman se od ovih koje si prepoznao rešiš jednog pa još jednog, kad sa užasom shvatiš da možda postoji još jedan. da stvar bude zanimljivija, da sasvim slučajno nisam čuo spikera ne bih imao pojma ko je čovek koji je na 13-om km bio malo ispred. znao sam samo iz spiska prijava da taj trči maratone ali da u zadnjih par godina nema neke rezultate zbog kojih bih se zabrinuo. međutim na proglašenju se ispostavilo da me je on tokom cele trke držao na nišanu, jer mi je rekao kako se ponadao da će me eto barem jednom dobiti, kad ono cvrc, opet nije bio "taj dan".
no dobro, ako nastavim ovako suludo da NE treniram i trošim se na najgore moguće načine, postoji realna mogućnost da svake godine "popravim" (kao kad ugojenom kažu "popravio si se") rezultate maratona za po 5 ili 10 minuta, pa će me ubrzo pobeđivati čak i oni kojima to nikada nije palo na pamet, a kamoli ovi koji to već godinama sanjaju. to bi bio baš onako lep poklon kolegama maratoncima. mene ne košta ništa, a njima pred kraj karijere našprica šlag na maratonsku tortu.
ako sam ovogodišnju formu izmerio u ljubljani, onda ovih +4 minuta i nisu prevelika cena za sve trke istrčane u međuvremenu i sav nakupljeni zamor. to sam najslikovitije video letos kada sam nakon jutarnjih brdskih deonica popodne otišao na još jednu turu. razlika je bila puno veća od ovih 2% između lj. i crikvenice, a možda je i ova staza minut sporija.
Nema komentara:
Objavi komentar