dan nakon mrskog datuma

kontam da mi je i dan nakon mrskog, morao biti mrzak.

najgore je što nekoliko dana nema tuširanja nakon što te uvežu u one zavoje i ortoze, no kad sam se drugi put skrkao već sam imao ortozu i sve je odmah krenulo po poznatom redosledu, nije bilo onih prvih trauma šta i kako i dokle će biti.

samo smo na sedam dana od jeseni, štaviše nije ni sedam nego šest jer ove prestupne godine jesen stiže dunjo moja dan ranije 22.09. što će reći da tada izlazimo iz ove bezlične device i ulazimo u bezličnu vagu, čisto sumnjam da će se ta promena između dva beznačajna znaka ikako osetiti.

tipa bik u blizance ili jarac u vodoliju, ako se ne menja iz nekog vatrenog znaka ili ka njemu, promene su simbolične i smešne.

no godine su prošle i sada se naravno više ni ne sećam kako je tekao taj dan nakon druge ključne, svakako nisam bio zadovoljan životom ali sam barem imao zanimljive priče za blog i za promenu zdravu desnu ruku pa sam valja malo brže pisao i mrdao mišem, levom rukom je bio bogme baš izazov.

jutros sam bio ništa manje odmoran nego juče no nisam odustao od života nego sam se hrabro otisnuo u novi dan, obukao nešto što najmanje liči na trenerku i otrčkarao do MUPa da uzmem novu ličnu kartu.

protrčim pored pa pogledam kolika je gužva pa napravim neki krug tu po kvartu pa protrčim opet i kad sam skontao da nema gužve utrčao sam, potpisao, i otrčao sa dve lične u džepu.

doduše stara je bila poništena ali ipak, lična je lična a dve su dve.

nakupilo se sedam kilometara što i nije nešto ali mic po mic nakupiće se više od Ništa što je opet bolje nego nedajbože manje od Ništa.

od popodne kažu prestaje rosulja i razvedrava se na par dana, ajd da vidim i to čudo.

mrzak datum

na današnji dan pre 7 godina sam, nakon što sam slomio ključnu početkom februara i uspešno se oporavio, opet pao sa mtb-a i slomio onu drugu, dva dana pred polumaraton u Varaždinu za koji sam imao plaćenu startninu. guba.

išao sam pitat četdžipiti da li sam ispravno upotrebio ovo guba no nije me uverio u svoje poznavanje hrvatskog.

takve pretpostavke bih i ja mogao deliti po internetima za džabe.

temperaturni šok je učinio svoje pa sam celo prepodne proveo budeći se iz zimskog sna u koji sam nenadano upao, a nakon toga sam malo drndao po novom kompjuteru.

ljudi misle da je to blagoslov kada dobiješ sve što poželiš, međutim posle nekog vremena to postane teret jer na kraju imaš sve što ti treba, i ne treba, pa duplo (i prvog i drugog), i šta onda još poželeti da bi ga dobio kao što uvek sve dobiješ?

težakk je to i mučan život, rođače, otkako je asfalt pokvario ljude.

sad sam pak video da postoji u prodaji nosač bidona ispod kojeg su ugrađene dve co2 patrone i mini pumpa, baš zgodna stvar, no već sam valjda naručio dva bidona i posebno pumpu sa co2 patronama, eto koliko je život nekad siv nekad žut.

doduše svakako negde moraš nositi rez. gumu i one dve polugice kojima skidaš spoljnu, tako da to sve treba svakako negde staviti.

guglao sam i one torbice ispod sedišta no ne postoje poput neke lepe aerodinamične kutijice na zatvaranje, od fine plastike ili karbona, sve su redom od platna i na rajsferšlus.

nisam zadovoljan time nikako, očekivao sam da na svemirski brod ide svemirski dodatak a ne običan thule kofer.

najverovatnije ću i dalje sve nositi u drugom bidonu i samo jedan sa tekućinama.

to je još i najelegantnija varijanta, jedino što tako treba ponegde stati da se dokupi voda ili neki red bul ali to je opet još i manji problem za nekog ko je u životu imao sve što je poželeo, pa duplo.

osim vožnje e bajka i navijanja na reviji u draftingu nemam nekih aerobnijih aktivnosti za prijavljivanje.

neke noge nikad ne polete

ali zato ruke lete na sve strane kada se razmlataraš kao ptić koji prvi put poleće

kao Parip na svakoj slici, rekao bi čovek da ne može tako brže od 6 minuta po kilometru ali šta će čovek, celog života nosio poštansku torbu i drugom rukom balansirao pa stvorio prepoznatljivu tehniku

upravo sam otišao na tren da pogledam da li na stravi postoji segment prema vrhu Ainos Oros odnosno Mount Ainos koji je 1600 i neki metar, s tim da se kreće sa nivoa mora pa je to malo varljivo jer ispadne veći uspon od kopaonika koji je preko 2000 ali krećeš sa puno veće visine

naime došla je cura na depilaciju pa prepričava doživljaje sa letovanja, išli su u tzv Kefaloniju pa sam evo i ja skoknuo na kartu da malo budem i ja tamo, i da otrčim i odvezem bajk do vrha, makar u mašti

da ne ostane sve na mašti, jutros sam uspeo da ubacim sve u ništa jer gotovo da nisam ni imao vremena za išta obzirom da sam se zbog opšteg zahlađenja i zamračenja uspavao i ustao sat kasnije od uobičajenog za septembar a i to je još par sati ranije u odnosu na špic leta

tako da sam uspeo da se smrznem na bicikli do izlaska iz grada, pa da mi bude ok do pola trčanja tojset prva 2km, da se živ skuham u povratku jer je na rutici sim-tam duvao vetar od okreta ka startu/cilju, pa sam uspeo da natopim rukave znojem brišući se onako rukavima na putu do lidla, pa sam uspeo da kupim par sitnica čisto da iskoristim kupone i na kraju uspeo da sve to natovarim na biciklu pri čemu u to SVE ulaze i tri balona od 6l destilovane vode, i na kraju sam uspeo da se skroz smrznem sledećih nekoliko minuta biciklom do kuće jer sam sav prodrhtao onako vlažan na ledenom vetru

upisao još neuobičajena i blesava 4km, bolje išta nego ništa, možda bude popodne još nešto

PS 

novi kompjuter lepo radi, sve sam prebacio sa starog koji je zujao celu noć dok se sve to iskopiralo na eksterni ssd, a novi je zujao celo prepodne dok je prihvatio sav taj intelektualni naboj

dobio sam ga sa instaliranim win 11 pro i bio šokiran da uopšte imam mikrosoft nalog, a nakon što sam se prijavio bio sam opet šokiran jer mi je blokiran, valjda sam se nekad ranije prijavio sa nelegalnim softverom kao sav normalan svet.

no evo sada mi je to oprošteno pa sam ponosni vlasnik legalne verzije

samo da se raspitam kako se to ilegalno kopira u stari laptop koji ima win7

ovaj petak 13. je pao tačno u petak 13-og!

kakva podudarnost!

napolju se zamračilo bogme fino, pa sam smanjio "svjetlinu zaslona"

u ovom opštem mraku je dovoljna i sveća a kamoli struja

a tek baterijaaa, ihaaa, živijo litijum dok ga kopaju negde daleko

nego jutros me jedna stvar opalila po glavi poput mokre čarape

nakon jutarnjeg trčanja (gle!?) sam na brzaka seo da ga ukucam u excel

i rekoh ček ček...

da vidim kako ono beše mesec prošle godine naspram meseca ove

pogledam septembar, lele majko

do sada je sve išlo idilično

osim aprila koji je od 2023. izgubio 213:222,

svi ostali su pobedili prošlu godinu

ali septembar 2023. za sada vodi sa ubedljivih 145:26

naime u ova zadnja 4 dana sam pretrčao 6+0+10+10

poludeo sam za biciklom i odjednom se osvestio

ŠTA SAD?

videću šta će biti nakon naredna 3 dana smaka sveta,

jer su najavljene maksimalne temperature od samo desetak stepeni

bajo moj to će i na trčanju biti mini šok, posebno uz kišu

bicikla će biti ekspresno zaboravljena, sa zadovoljstvom

summary, 10km za sat vremena preko 321m uspona, 

bez zalaženja u neke jače intenzitete

što bi rekli "požuri polako"

ulovljena divlja ovca

u jednom trenu sam bio ubeđen da će mi sve propasti

opet nisam imao tačan jasan plan "crno na belo"

ako sam hteo da otrčim polumaraton, a hteo sam, postoji tačno vreme u koje moram da krenem, da bih se vratio kada je potrebno, čitaj na posao

i u nekom trenutku sam skontao da mi fali okruglo pola sata

došlo mi je da odustanem od svega, huh

gledam šta da radim, vadim iz rukava plan be koji mi nikada nije ni pao na pamet

tačnije plan beeee obzirom da se radi o divljoj ovci

svađu sa garminom, koji mi je napisao da sam spreman za halfić od 1h50, tzv race predictor, prebacio sam sa svog na njegov teren i pomirio se sa trčanjem na 10km

naime, jako volim te tempić treningiće, jer mi je sve između ritma halfa i ritma maratona onak neki "ugodan" napor

kada to ugodno potraje previše, postane neugodno, ali imaš puno finih podešavanja da se usput snađeš da do toga ne dođe

a ovi treninzi i trke na 5km i 10km su neki napor koji mi ne prija

nemam potrebnog treninga da bi mi to prijalo kao pre 15 godina kada sam radio i 400tke i 800tke i hiljadarke i sve između a i tempo trčanja

danas bih se razboleo od same pomisli da trčim 2x2000, kuku i naopako

skontao sam da mi je pak race predictor na 10km maltene realističan jer sam vrlo skeptičan koliko mogu da se napregnem na toj dužini u minutima/minutama

ako mi je prognozirao 4'50" po kilometru, e a ja bih morao 4'48" čisto da budem bolji od mozga jednog ručnog sata

biciklom 4km od kuće na malo sporedniji put, redi stedi go

put nežno silazi pratećii reku i sve je tako lako i brzo, idem naravno brže od potrebnog

no znam da će povratak biti uzvodno i tu će svaki metar spusta u prvoj polovini (5km) doći na naplatu, nadam se bez kamate!

no svejedno mi je zakuhao mali organizam i u nekom trenutku melanholije kada sam bio u najdaljoj tački stigao me neki teret u leđima i sa užasom pomislih da postoji i mogućnost da otrčim možda još samo kilometar u povratku i odatle došetam nazad do bicikle

čak sam proverio na satu da li i u toj kombinaciji stižem pod tuš na vreme

no kao hajd sad, izdrži, dobićeš lajkove na stravi (iako se pratim samo sa lokalnim biciklistima i možda samo par njih koji trče) probaj da ne odustaneš, teraj kako bilo i pomiri se čak i ako te pobedi mozak ručnog sata, nisi trenirao pa je logično da ne ide kao po loju, itd itd

i nekako kako sam bio pola po pola kilometra bliži cilju, motivacija je počela da mi raste i negde oko 7km sam već nekako znao da ću izgurati do kraja

prosek je na okretu bio 4'44" - 4'45" i otprilike je rastao za sekundu po svakom kilometru no kada je došao do 4'48" ja sam se ustalio na tom tempu što znači da sam malo pojačao (obzirom da je blago uzbrdo) i na kraju sam poslednji kilometar spustio i ispod proseka

izašao mi je cener ispod 48 minuta i bio sam zadovoljan, put je jako loš i celim tokom ti jedna noga gazi centimetar ispod druge koliko je prema bankinama nagnuto pa sam povremeno menjao stranu, a ako sam napravio 8600 koraka to znači da sam samo od te neravnine imao dodatnih 4300cm uspona, dakle 43 metra što je više od altimetrijske razlike od 24 metra od starta/cilja do okreta i nazad

prosečna kadenca 179, neloše ali vidi se da nije trka i da nisam svež sto posto, dužina koraka 116cm što znači da imam pet kila viška, prosečan puls 154 a maksimalan nenormalnih 168 kada sam ono zapeo pred kraj

trčao u hoka clifton 9 

lov na divlju ovcu

koliko sam pukao, govori podatak da sam počeo čitat murakamija

nisam ništa više od njega čitao nakon što sam onu knjigu o trčanju prekinuo na pola jer sam objektivno zaključio da su moji blogovi stoput zanimljiviji

no ovu ovcu sam dobio za rođendan zato što sam rođen u znaku ovce pa sam praktično ostao dužan ovo čitanje, i za sada je dosta bliže romanu nego blogu, u odnosu na onu prvu knjigu

mada je sve nekako sumanuto i blesavo, valjda mu je to stil

nisam hipster, što bi rekao miki solus, pa da sam upoznat sa murakamijem, bogu hvala

jutros je navodno "bilo jutro (rezervisano) za trčanje" jer sam juče odradio samo 6km da se ne bih zaleteo grlom u kupine, no iako nisam ništa nešto naročito bio ni umoran ni bolan mi leži karaMustafa, nekako mi se nije ni trčalo

pa sam seo na e bajk, što ga vozi tajson majk, odvozao se da nahranim onu kuju kod seoskog groblja i odatle se vratio do lidla

kad sam preko par gluposti kupio i loli helanke nakon što mi je preko vibera potvrdila da joj se sviđaju, pa se setio da smo pri kraju sa maslinovim uljem, upalio sam aplikaciju i skontao da danas važi kupon super sreda i onda sam išao naokolo i trpao gluposti u kolica da bih prešao 5000.- i dobio popust od 500 dinara

nisam nikada upalio neki merač koraka da bih video koliko to pređem za vreme prosečne posete lidlu, mogao bih i to ubaciti kao tradiciju na stravi ali unutra nema gps-a pa moram nešto da smislim

nisam zaboravio trčat!

ura ura uraaaa

malo morgen ura, nije ura nego fuj

ono uraaa, početno, samo je utešno zadovoljstvo

što eto nisam zaboravio trčat

ali naj uraaa bi bilo da nisam morao ni probati

do juče je u kući bilo 26 i po danu zatvoreni prozori da se ne bi pregrejalo iznad toga, a od jutros je 23 jer je napolju 16¡@£€∞∞§¶•ªº÷ºªºªªªº

dakle 16º, morao sam da nađem kako se dolazi do tog simbolčyća

pa ti trči kroz rosulju

što li sam trčao, da me neko pita, nemam pojma

eto iz dokolice

eto jer mogu

čak mi se ni noge nisu bunile

bar da sam otišao 10km do one keruše koja se oštenila u cevi pored puta i nahranio je pa da bude neke koristi, no nisam imao načina da ponesem kanticu od pavlake iz lidla u kojoj joj je Lola spremila ručak

no eto, otišao sam samo 6.2km tu po kvartu i naokolo

nit će mi se popodne trčati toliko, verovatno, a još manje će mi se ići biciklom po vetru i kiši mada ajd, neću se istopiti ako i odem

ovo sipi i dalje, zasipa, i nakon sutra i preksutra najavljuju od petka duži period u kojem navodno dnevne temp. neće prelaziti +14?!

koliko je to moguće da se ostvari, ne znam, ali mogućnosti da tako nešto prihvatim ne postoje

kako ću se snaći, bumo vidli

opet zadovoljan!

šta se ovo dogodilo jutros, nemam pojma, tek eto ga

malo sam okasnio no još uvek dovoljno da stignem nazad na vreme, tojest na posao

plan je bio ovim najlepšim putem onih standardnih 31km do jednog mosta tj ulaska u varošicu, i nazad

tu sam išao 31 pa 32 prosek ovih zadnjih desetak dana novom biciklom, i rekoh ako je i onaj trening od prekjuče "legao" u noge sada bih trebao ili to da još malo popravim, ili da odvezem slično ali uz manji napor, da ne kažem lagodnije

u najavi je bio jači vetar u odlasku pa je tu postojao rizik da se preračunam, jer ako zapneš kao sivonja taj prvi sat, drugi ume da bude jako bolan i deprimirajuć

nekako mi je lepo krenulo i nisam znao da li je to samo do vetra (ili je i do mene) jer sam na mestima osećao da mi smeta

brzine su bile 10% veće od očekivanih, a obrtaji 15% manji što znači da sam okretao pedale onako sporije, što pak donosi veći napor pri svakom pritisku

to dođe postepeno sa formom, i baš sam bio zadovoljan što mi to "gaženje" prija a ne kao prvih par vožnji kada nisam tako ni mogao da vozim već samo da vrtim sitno kao pčelica krilima

i tako sam usput shvatao da idem jako, a ako hoću tako da nastavim onda ne bih trebao da idem celih 62 nego da okrenem ispod uspončića na prevoj koji nas deli od te opštine i da jednako jako dođem nazad kući

ili to ili da bitno smanjim napor, ali onda bi to ispao neki fartlek i to mi se nije dopalo

a brzina mi se mnooogo dopala :-)

tu sam zastao na 21km od kuće, javio da ću stići ranije i da mi je super, otpio malo vode i nagazio nazad

prosek je sa 32.3 na okretu brzo stigao do 33, pa do 34 kada sam bio na pola povratka, da bi do ulaska u centar grada stigao do 35.4 km/h

fe no me nal no

tu sam kao najgori junior zaustavio garmina da mi kroz raskrsnice i semafore ne bi spao taj divan prosek, i lagano se provozao do kuće

e ovo je baš dobra stvar

čudo sam napravio tako što sam usb stick od 1TB napunio muzikom da bi mi poslužio i kao back-up, i onda sam ga samo onako celog prevukao do ikonice music odnosno Glazba jer mi je laptop na rvackom, i umesto da sve to samo dodam u medijateku to je počelo da se kopira na hard disk pa ga je napunilo pa je sve stalo na pola, da se ukakiš od bolova

i muku namučih dok sam ukapirao kako se to briše "na veliko" jer mi nikako nije radilo ono multi selektovanje, no nekako sam izguglao rešenje, odnosno izčetdžipitirao ga

a ovo u naslovu se oduševih što sam skontao da ne postoji slučajno pipkanje po touchpad-u kao kod windowsa, već se touchpad automatski deaktivira kada priključiš blutut miš

velike muke malih majstora, uglavnom sada mogu da ne pazim šta mi palčevi rade dok pišem blog ili bilo šta drugo

jutros sam prvo pomislio da ću da odem na planinu da gledam državno brdsko no nekako mi se nije išlo tako daleko pa sam napravio malo manji krug i zadovoljio se time što ću odgledati samo kriterijum ulicama grada popodne

tu smo imali jednu groznu scenu nokauta neiskusne juniorke koja je preko ivičnjaka naletela na parkirani auto i ostala da leži kao da je slon pregazio, kasnije su javili da se uspešno probudila u hitnoj 

koliko god se provozao sa tri različite bicikle bilo mi je dovoljno jer sam bio prezadovoljan treningom juče, a i sutra ću pre te kiše valjda stići nešto da pošteno omlatim tako da mi ovo silno vozikanje može samo pomoći

da li se odmor isplatio?

da, ooo, da!

nešto mi nije jasno oko ovih fontova, 

izvinjavam se ako bude malo zbrčkan blog

kao što sam već objavio, dan odmora je uspešno prošao

pa ko velim da vidim da li je imalo efekta

čim sam od ranog jutra uzeo da nešto ribam čistim i usisavam, znao sam da sam se odmorio

jer tako to uvek biva

čak sam izračunao da imam vremena da mašinicom-trimerčićem na baterije ošišam noge, sunce ti bogovo ovo je kao da se spremam za olimpikse

ne znam napamet koliko sam se puta provozao novom biciklom, može biti 5-6-7 vožnji ali pre će biti da je manje nego više, jer sam dvaput išao i starom, zbog rezervnih guma i pumpe

no jutros sam OPET bio hrabar pa sam krenuo bez pumpe, CO2 će stići tek sledeće nedelje

imam rezervnu i adapter presta->auto pa ću već svratiti kod nekog domaćina u kuću da zatražim pumpu slatko od šljiva i rakijicu

primetio sam da mi puno lakše ide nego na prethodnim vožnjama

nema onog početničkog bola koji me je plašio

sve je nekako lakše, napor je veći ali otrpljiviji

mislio sam da je potrebno par meseci treninga da se stigne dovde ali eto ispade da je dosta i desetak dana ili koliko već

na prevoj sam nakon dosta gore gore gore dole gore gore dole... izašao nekih 24 prosek, onda pak kreće više dole nego gore ali kao što sam u prvih 20km imao 500m uspona i 200m spusta za totalnu nadmorsku razliku sa 180 na 500+ metara, tako sam i nizbrdo imao nešto uzbrdica, tek da prosek ne raste baš prebrzo

no u ravnicu sam se spustio oko 28 avg, do magistrale 8km kasnije sam već imao 29, da bih u zadnjih 12km nagruvao na 30.6 što mi nije bilo ni u mašti, mislio sam da će biti oko 28, a sve bliže prema 30 bi bio razlog za euforiju

postadoh (opet) profi preko noći!

dokle više Radovane?

pre neki dan sam bio zadovoljan kako sam vozio ali sam naravno sutra hteo nešto slično iako sam znao da neće moći.

prosto znaš, osetiš koliko si se potrošio, napregao, i nakon silnih godina si svestan mogućnosti, ne samo svojih nego ljudskog organizma uopšte.

i tako rekoh idem lagano do nekog segmenta pa ću tu malo da cepim desetak minuta pa ću lagano nazad kući no ne lezi vragec ispao je i to tempo trening sa bolnim segmentom u sredini.

no sutradan pak rekoh da nije to možda baš bio Tempo nego onako tempić pa sam zapucao na najbolniju stranu sveta i oborio još jedan rekord.

ako mislite da je neki bogzna rekord, pa i nije nego onaj od juče kada sam prvi put dobio od sata statistiku da sam prešaltao 97 puta, a pa novi rekord je 196 ni manje ni više.

opet sam promašio zaokruženu cifru, no i ovo je puno na manje od 60km!

naime ti dugački ravnomerni usponi zahtevaju sitne prenose, bio sam šokiran da ću uopšte šaltati dalje od 36x24 ali sam bez ikakve nelagode prebacio na 36x27 a ubrzo zatim i na 36x30 što je definitivno najsitniji.

čak se iz ručice (tzv šamaraljka) čuje biiip kao znak da "nema dalje", da ne bih uzaludno pritiskao još.

i onda kada kreneš nizbrdo dođeš do 52x15 pa već prema ambicijama koliko ti se jurca na blagom spustu možeš stići klik klik klik sve do 52x11 i to je na kaseti od 12 brzina = 11 šaltanja, pa uzbrdo još 11, i dok trepneš samo na tih 6 glavnih uspona prešaltaš desetak gore desetak dole što mu već stigne do 120, plus silna šaltanja na blagim promenama nagiba i dok trepneš eto objašnjenja otkud skoro 200.

svaka čast tim dugme-baterijicama što još uvek traju, navodno će dve godine da posluže!?

nakon ko zna kojeg bolnog treninga u nizu jutros sam počastio pse šetnjom pored reke a možda ni popodne neću ništa naročito "trenirati", nek se odmore i noge od bicikle i bicikla od nogu.

za delove se sve oteglo, ima nosača bidona, ima mini pumpe za CO2 patrone, nema rotora za mtb diskove tj ima prednji nema zadnji, nema paste za karbon, ima unutrašnjih guma, itd.

tu na 35km away ima neki brevet 100 & 200km u nedelju pa sam razmišljao da im se bar u nekom delu pridružim a i popodne je u gradu državno u kriterijumu pa i na to treba stići, barem na seniorsku trku.

na severu ništa novo

nekada sam baš voleo taj put ka severu

ima pesma koja se zove Put za Jumu, a ovo bi preko Šapca bio put za Rumu

a mi ga zovemo i PUT ZA REUMU jer je Lolina mama jednom tako izgovorila

negde na fruškoj gori su zastali da pronađu Vrdnik,

pa je ona pitala izvinte molim vas koji je put za reumu

kikiki

e ali tu ima jedna kvaka, jer gde god su vrata tu je i kvaka

a na vratima ka severu kvaka glasi ovako:

taj put volim samo kada sam u formi

jer se smenjuju srednje dugi usponi i spustovi, 6-7-8%

par kilometara up par kilometara down

pa kad si u formi onda ideš 14-15 na sat, a kad nisi ideš 12-13

ŠTO JE VELIKA RAZLIKA

jer tih desetak posto razlike taman donesu bore na čelo

voziš pa se mrštiš pa tu ima dve paralelne priče

kada ti ide, osećaš napor u nogama ali ti prija, ne smeta ti

a kada ti ne ide ili nisi u formi, onda to postaje neki bol koji baš i ne prija

srećom pa ova nova bicikla ima sitnije prenose pa sam umesto 39x25 imao 36x30

samim tim sam mogao vrteti 80+ obrtaja dok bih na staroj ostao ispod 70

e tek bi to bilo bolno

doduše mogao sam da idem Tempo svaki drugi dan a ne ovako dan za danom

PA ME NE BI BOLELE NOGE

no koliko za sedam dana eto kiše i snega, pa mi se ne propuštaju prilike

na kraju opet ozbiljnih 28.5 prosek što je iznad očekivanja

o moj mili bože

da li je to bila stvarnost, ili samo halucinacija

malo sam izmenio Skloništanski tekst

oprao sam i prostro veš

postali smo bahati

ima se može se

svakog dana ubacim tri krpice nakon vožnje i upalim mašinu

ko velim dok je pod garancijom, neka šiba

jutros rekoh neću pun gas

inače to je od nedavno posatala izreka

jer komentatori eurosporta to koriste tj rabe tj zlorabe

malo malo pa kažu sad se ide pun gas

a ja jutros prazan gas

IMAO SAM PLAN

hej ovo mora da se upiše u crkveni kalendar

da sam ja nekog datuma imao plan

a plan je bio evo koji

ima jedan segmentić koji sam napravio

i rekoh da odem da oborim to

jer sam išao dva puta, prvo nekom krntijom od MTB-a,

pa je onda neki lokalac popravio to vreme, 

pa sam posle toga išao onim boljim MTB-om i prošao 1.5 km/h sporije

rekoh ako sam traktorom išao samo toliko,

ovom super mašinom ću ko zna koliko

i ispalo je da sam bio umoran, trom, bolele me noge, neispavan

popeo sam se tih par km samo dva na sat brže nego traktorom sa kramponkama

ali ipak oborio segment, jer je ovaj dečko išao pola na sat sporije

pa ti budi pametan

čak mi je i strava izračunala da sam vozio sa 20% manje watts

uh oh eh ah

juče osta' a danas opsta'

nakon što sam se borio sa dijagnostikom šta u kojem točku žvaćka, jutros sam opet (IPAK) seo na novu biciklu i onako na pomoz može krenuo bez pumpe i rezervne gume.

ove nove gume zaista ulivaju poverenje a logika mi je bila da bih u mestu ukočio i ako treba nosio biciklu i 50 metara u slučaju da vidim neko prosuto staklo na putu.

no ova magistrala zapadno od grada nije mnogo prometna, sve se uoči na vreme, držim se čistog i glatkog asfalta i bukvalno nemaš na šta da probušiš gumu osim negde ne daj bože u gradu, ako nešto ispadne iz đubretarskog kamiona koji više liči na sito i rešeto i samo ostavlja za sobom samleveno đubre.

rizik se isplatio, ništa nije žvaćkalo, ja sam se pristojno osećao i već počeo da primećujem neke male napretke u odnosu na prvu, treću, petu vožnju. 

jeste da se radi o samo par nedelja pokušaja adaptiranja na trkačku ali eto.

plus je ova bicikla "mrak" pa i ona valjda motiviše, prosto nekako podrazumevaš da na njoj treba da bude veći prosek i tako...

nisam mogao 100%totno da ocenim odakle tačno duva pa nisam bio euforičan nakon proseka 31.2 u najdaljoj tački, jer nisam znao šta će me snaći u povratku.

no blag vetar zdesna se pretvorio u blag sleva i ništa strašno me nije dočekalo iza krivine tako da sam polako počeo da pojačavam tempo.

do grada je izašlo na ukupnih 32.3 što je skroz pristojno za početnika tojest nekog ko je godinama izbegavao trkačku i uporno vozio mtb.

trčao nisam baš skoro a ne znam ni kada ću, sve nekako računam da treba ove letnje dane koristiti dok ih još ima pa uvek radije sednem na biciklu, e sad ako se neko jutro probudim umoran za dva točka možda ukombinujem i neko trčkaranje, da razbijem monotoniju.

drumovi odoše a ja osta'

u stvari nikada nisam ni znao da li u pesmi ide drugovi odoše ili drumovi odoše pa sam onda pročitao lyricse i shvatio da su drumovi što mi se još više dopalo, jer koga briga za drugove, oni uvek odu, ovo je puno veći udarac, kad ti i drumovi odu

odoše juče pa odoše i danas

opet su mi bile nekako teške noge, nikako da se zagrejem, da prokinem, plus mi je i zadnji točak opet nešto žvaćkao iako sam pre polaska na vožnju dotegao žice

biće da je nešto u glavi, proveriću

nije hitno

radije bih vozio novu biciklu ali osim što imam samo jedan bidon, što u jutro kad je samo +16° izvan grada i nije neki problem, još uvek nemam rezervne gume a bez njih mi nije baš neki festival spokoja kad god se malo udaljim od grada

tako da je opet ispalo polovično kao i juče, jer sam juče hteo Nešto malo duže a ispalo je malo kraće, a danas sam hteo nešto uobičajeno Srednje a ispalo je pola od toga, ali ajd, bolje išta nego ništa

pred kraj videh devojku ili mlađu ženu na trotinetu, sa sve kacigom i žutim prslukom i primetih da ranije nisi mogao da živiš od tih trotinedžija, a sada sretneš jednog nedeljno, otkako je uvedena obavezna registracija i nalepnica i prsluk i kaciga

400 metara pod zemljom

auh koji vetar danas, jedva preživeh dok nisam skrenuo, da ne kažem pobegao sa glavnog puta

malo levo pa malo desno pa malo po brežuljcima i nekako stigoh do varošice iz koje baš i nemam previše izbora do kuće, opet na glavni prometan put ili na rupičastu prečicu da izlupam guzicu sedištem

tu sam se zainteresovao šta su kopali pre nekoliko dana, pa sam skrenuo u pešačku zonu tojest na šetalište uz rečicu, i video da su povadili onog otpada od bušenja, praktično male valjke prečnika nekih 5cm i različitih dužina.

dakle to svrdlo nije svrdlo nego je neka kruna za bušenje koja vadi ispod sebe i izbacuje na površinu

poneo sam nekoliko tankih tih kolutova da vidim mogu li se nekom burgijicom probušiti u obliku nekakve medalje

nisu mi bili preteški u džepu dresa mada sam ih bogme osećao, ipak je to šest komada kamena!

vratio sam se ipak onom džombastom prečicom tj sećanjem na titove asfalte

svi ti stari putevi stoje kao neke uspomene i ujedno svedočanstva koliko smo danas nesposobni čak i da održavamo ono što imamo, a kamoli da ga još unapredimo i popravimo

tuga

vuelta nije loša, ispašće uzbudljivija i neizvesnija od tura jer ne postoji samo jedan izraziti favorit već nekoliko njih kojima se izmenjuju bolji i lošiji dani pa je sve jedan rolerkoster zbivanja