najgore je što nekoliko dana nema tuširanja nakon što te uvežu u one zavoje i ortoze, no kad sam se drugi put skrkao već sam imao ortozu i sve je odmah krenulo po poznatom redosledu, nije bilo onih prvih trauma šta i kako i dokle će biti.
samo smo na sedam dana od jeseni, štaviše nije ni sedam nego šest jer ove prestupne godine jesen stiže dunjo moja dan ranije 22.09. što će reći da tada izlazimo iz ove bezlične device i ulazimo u bezličnu vagu, čisto sumnjam da će se ta promena između dva beznačajna znaka ikako osetiti.
tipa bik u blizance ili jarac u vodoliju, ako se ne menja iz nekog vatrenog znaka ili ka njemu, promene su simbolične i smešne.
no godine su prošle i sada se naravno više ni ne sećam kako je tekao taj dan nakon druge ključne, svakako nisam bio zadovoljan životom ali sam barem imao zanimljive priče za blog i za promenu zdravu desnu ruku pa sam valja malo brže pisao i mrdao mišem, levom rukom je bio bogme baš izazov.
jutros sam bio ništa manje odmoran nego juče no nisam odustao od života nego sam se hrabro otisnuo u novi dan, obukao nešto što najmanje liči na trenerku i otrčkarao do MUPa da uzmem novu ličnu kartu.
protrčim pored pa pogledam kolika je gužva pa napravim neki krug tu po kvartu pa protrčim opet i kad sam skontao da nema gužve utrčao sam, potpisao, i otrčao sa dve lične u džepu.
doduše stara je bila poništena ali ipak, lična je lična a dve su dve.
nakupilo se sedam kilometara što i nije nešto ali mic po mic nakupiće se više od Ništa što je opet bolje nego nedajbože manje od Ništa.
od popodne kažu prestaje rosulja i razvedrava se na par dana, ajd da vidim i to čudo.
Nema komentara:
Objavi komentar