ove nove gume zaista ulivaju poverenje a logika mi je bila da bih u mestu ukočio i ako treba nosio biciklu i 50 metara u slučaju da vidim neko prosuto staklo na putu.
no ova magistrala zapadno od grada nije mnogo prometna, sve se uoči na vreme, držim se čistog i glatkog asfalta i bukvalno nemaš na šta da probušiš gumu osim negde ne daj bože u gradu, ako nešto ispadne iz đubretarskog kamiona koji više liči na sito i rešeto i samo ostavlja za sobom samleveno đubre.
rizik se isplatio, ništa nije žvaćkalo, ja sam se pristojno osećao i već počeo da primećujem neke male napretke u odnosu na prvu, treću, petu vožnju.
jeste da se radi o samo par nedelja pokušaja adaptiranja na trkačku ali eto.
plus je ova bicikla "mrak" pa i ona valjda motiviše, prosto nekako podrazumevaš da na njoj treba da bude veći prosek i tako...
nisam mogao 100%totno da ocenim odakle tačno duva pa nisam bio euforičan nakon proseka 31.2 u najdaljoj tački, jer nisam znao šta će me snaći u povratku.
no blag vetar zdesna se pretvorio u blag sleva i ništa strašno me nije dočekalo iza krivine tako da sam polako počeo da pojačavam tempo.
do grada je izašlo na ukupnih 32.3 što je skroz pristojno za početnika tojest nekog ko je godinama izbegavao trkačku i uporno vozio mtb.
trčao nisam baš skoro a ne znam ni kada ću, sve nekako računam da treba ove letnje dane koristiti dok ih još ima pa uvek radije sednem na biciklu, e sad ako se neko jutro probudim umoran za dva točka možda ukombinujem i neko trčkaranje, da razbijem monotoniju.
Nema komentara:
Objavi komentar