srijeda, 13. siječnja 2010.

11km pod oblacima, 11km pod suncem

Hohohohoho... kako sam ja naivaaaaannnnn???
Prvo ide početak (kakva logika!) dakle jutro mi je započelo mailom od prijatelja koji mi je predložio da «razmotrim» zajednički odlazak na jednu trku u Italiju. Onda sam pogledao profil, malo ga izanalizirao, tek onda (?) pogledao datum, shvatio da nije u neko kritično vreme, tek nekoliko sati kasnije sam pogledao rezultate prethodne trke i detalje o prijavljivanju. Dok sam gledao rezultate, potražio sam svoje statistike sa brdskih trka i video da sam uglavnom stizao 15% iza prvih. Zatim sam iz rezultata ove trke dodao 15% na vreme pobednika i zaključio da bih se plasirao u prvih 12-15 :-) Još nekoliko sati kasnije sam uzeo da malo detaljnije pregledam te rezultate i video Džonatana Vajata na četvrtom mestu (!!!!!). Progutao knedlu ;-) Onda sam video da je (nećete verovati!) niko drugi no Smoki (!) stigao na 5 minuta iza prvih 15-20, što me je dodatno ohrabrilo obzirom da sam ga tresnuo na Sljemenu ko trulu krušku. Kad jednom staza zakuca na 20% nagiba, nema više planova i nema više pravila!

Kako bilo, trka je bez sumnje jako zanimljiva, a dodatna pogodnost je da je dozvoljeno prijavljivanje i na sâm dan trke kao i veče uoči, uz malo veću startninu. Razmišljam, bilo bi mi žao da se prijavim unapred i da se nešto nepredviđeno desi i da ostanem bez 30 evra. No ako već odem, šta me briga ako i platim 45 evra veče pred trku, neće mi biti žao - kad već trčim - da platim bilo koliko. Super! A start je pišljivih 7km od reke Drau (Drave), ko bi rek'o da se odatle može pogledom dobaciti debelo preko 3000m nadmorske? Eto lepog terena za trčkaranje u rano jutro posle trke :-)

Popodne su mi već stigli mejlovi iz Italije kao odgovor na upit svim poznanicima «kakva je trka»,
u rasponu od - HAOS LUDILO NE PROPUŠTAJ,
preko - AJME TEŠKO HLADNO I POVRATAK PEŠKE SA VRHA DO POLA STAZE, DA OSTANEŠ BEZ KOLENA,
pa do - NAĐI SMEŠTAJ ŠTO PRE JER JE TO JOŠ UVEK ŠPIC (sezone) I CENE SU DA TI UŠI SPADNU S GLAVE.
Što se sve lako može rešiti: prvo - treningom, a drugo - smeštajem malo izvan centra ludila.

U međuvremenu (ima i toga!) sam pre posla odjurio na aktivnost stručno nazvanu «trening», a u drugom međuvremenu nam je nakon ručka (ima i toga!) nenadano upao gost (ima i toga!) a inače jedan od naših najslavnijih maratonaca (ima i toga!). Tu smo saznali ko se šlepao u Podgorici u autu Organizatora, ko se šlepao u Ohridu u klupskom autu, kako se trenira tempo od 5 km za 15 minuta  i kako se radi 10x1000m na ovoj hladnoći.

Ja se pak nisam toliko zaletao... U gustoj i ledenoj magli smo hrabro istrčali iz kuće, bilo mi je žao Lole jer nije mogla da pretrči više kilometara koliko je bilo potrebno da se izađe iznad magle. Već nakon 5km sam nazirao žuti krug kroz oblake, nakon 6km i dodatnih 50m uspona je već bilo oko mene sve žućkasto, a samo 50m iznad toga sam već povukao na dole rajsferšlus i na duksu i na majici ispod :-) TOPLOTA! Uživao sam u suncu nekih pola sata i razmišljao kako da ŠTO DUŽE ostanem «gore», to jest «iznad». Pogled levo, pogled desno, analizirao sam trodimenzionalni profil niskih oblaka to jest magle, i pronašao dobitnu kombinaciju. Sa vrha grebena sam se sjurio levo (takozvano «u rupu» zvanu selo Dračić) no pred upad u sâm centar rupe sam jedim makadamom pobegao nazad uzbrdo i vratio se gore na greben. Očekivao sam i nešto blata jer smo tuda pre nekoliko dana prošli na pešačenju, no taj deo je bio u senci i blato je bilo skoro-zaleđeno. Zapitao sam se zašto sam zaduvan, da nisam ispao iz forme, udebljao se, dobijam možda grip, no pogled unazad me podsetio na sav horror te staze i zemljano-kamenjarskih 20-ak posto nagiba. Umesto da sam srećan što uopšte mogu tuda da trčim, ja se debil pitam da li sam možda previše spor??? Na vrhu sam počeo da oklevam sa spuštanjem nazad u maglu i u tom laganom joggingu me je malo presekao kuk to jest šta već to bilo spolja. Kada sam malo ubrzao to je prestalo, mada je bilo podosta neugodno. Uvek neki šit...

Sada pokušavam da se prisetim svih detalja sa trčanja dok mi peva
Duffy: Live at LSO St.Luke´s
http://www.3sat.de/musik/139212/index.html
jedan od koncerata koji sam snimio na Novu Godinu, prebacio u komp i prekodirao u mp3 po pesmama. Kako ženska izgleda, rekao bi čovek da je neka kafanska pevačica. A kako peva, da ne poveruješ. Kažem Loli – ovo ti je kao da gledaš ... (sledi ime jedne maratonke koja ide oko 3 sata, ali NIJE Marija jer se na njen račun ne bih nikada tako našalio) ... kako trči maraton 2h20'. Gledaš i ne veruješ. A ona ide i ide. I samo možeš da joj aplaudiraš i da skineš kapu. E isto tako mi je dok gledam ovaj koncert - svo vreme sam u divljenju, ali i u velikoj neverici.

U stvari, bilo je dosta za danas...

Nema komentara:

Objavi komentar