subota, 23. siječnja 2010.

jedna pura, dva pandura, svakom dojde smrtna vura

BLOG PRVA VARIJANTA

juče mi je aktivaciono bio od boljih dana. vozio trenažer, popodne se fino prošetao, kasno uveče išli kod prijatelja, i tako to. no legao sam 2-3 sata kasnije nego inače. DVA ako se računa ono vreme kad legnem kasnije, a TRI ako se računa ono ranije leZanje. na kraju tog trećeg sata zakašnjenja satnice, da ne kažem života, sam nakon tuširanja napravio neki čudan pokret desnom nogom i tako me je jako secnulo u predelu prednjeg meniskusa da sam umalo naglas jauknuo. dalje od tog trenutka nisam više mogao da znam da li sam tu npr. imao neki problem ranije pa sam ga tada tek primetio, ili sam baš tada i baš takvim pokretom napravio taj problem. jutros vidim da to još "stoji" tamo, možda malo slabije a možda malo i jače. videću danas da li ću moći opet da vozim trenažer. ako budem mogao, popodne ću naveliko i naširoko pisati o tome. a ako budem imao nekih problema, e onda ću popodne naveliko i naširoko pisati o njima. i tako u krug. bla bla. čekam da prođe zima, napolju je sneg što i i nije neki problem, no ima PUNO LEDA što je veliki problem -predugo traju koraci i uz to su trzavi i seckavi, tako da bi mi se sve povrede pogoršale trčeći po podlozi koja nije za trčanje. još uvek osećam ova stopala, oba kao jako napregnuta a desno kao povređeno, no malo manje nego prošle godine. prošle godine sam to vukao sve do kasnog leta na bicikli, ne bih voleo to da mi se ponovi. moram što bezbolnije preživeti zimu do kraja, a onda će me preplaviti osećaj slobode i dostignuća. eh da, nakon duuuuugog perioda bez bola u leđima, jutros sam opet malo ukočen, što ne bi terbao da mi bude preveliki problem, ionako nisam odavno radio vežbe za leđa, tako da taman eto prilike da i to ubacim u ove dane zimskog kućnog pritvora.

BLOG DRUGA VARIJANTA

možda mi je svaka od ovih povreda vezana za nešto drugo. možda to i nema veze sa biciklom i trčanjem, možda je to neka loša karma, možda tako platim nešto što sam ukrao na drugom mestu. ili su to neki signali da nešto radim pogrešno, a ja ne znam šta. razmišljajući o tome možda bih na blogu stigao do nekih skroz drugih oblaka i môra, od ovih kuda sada letim i plovim. no pisanje mi je brže od misli, pisanje mi je intuitivno "ispred", a ne posledica, iako kada pišem "putopise" sa treninga to deluje drukčije, posledičnije. ma koliko to čudno zvučalo, praktično mi pisanje oduzima vreme za razmišljanje, jer ovako se više borim sa emocijama a manje sam zaposlen u onoj drugoj (još kreativnijoj!) polovini mozga. ali sve naše akcije su duboko smislene, tako da je ovaj emotivni beg sigurno posledica nečeg u ovom svakodnevnom životu, sa čime je lakše ne suočavati se nego ga "zaobići" beskrajno pišući o drugim temama, i dajući im preveliku važnost, smanjujući tako probleme i potiskujući ih ka dnu duše.

NE-BLOG

tako da bez obzira da li mislim da bih trebao da održavam prvu ili drugu varijantu, ili mešavinu obe, ili da puno ne mislim nego samo "da pišem pa šta ispadne", moram neko vreme manje pisati BLOG čak i ako budem imao za to bogzna kako jaku potrebu. imam Word pa mogu da napišem šta god hoću, a znajući da pišem samo za sebe možda dođem do nekih boljih zaključaka od ovih (nikakvih!) do kojih sam stigao pišući blog... zbog nekih finansijsko-tehničkih problema ionako upravo provodim poslednje minute na internetu, a neću ga ni produžiti. eventualno možda ostavim par minuta da jednom nedeljno pokupim emaile, gde sam postavio filter da se obriše sve preko 10kB, xexe.
i tako, zima je period za depresiju, što sam ja pokušavao da podelim sa srodnim dušama, no među raznim trkačima maratoncima i rekreativcima kojima je zima idealna za trčanje, verovatno sam samo izgledao čudan i nikom nije bilo jasno o čemu ja to uopšte pričam. a meni je svaka zima donela zlo, pa evo i ova. naivna ideja za naslov s-OK nije "upalila" jer ti ne može biti sve OK samo zato što si to stavio kao naslov. naslov treba da dođe sâm po sebi, na kraju. a sada žurim u borbu, demoni me čekaju.

Nema komentara:

Objavi komentar