ponedjeljak, 18. siječnja 2010.

nastavak

kao što kažu i ovi što prate planove treninga, nikako ne treba nadoknađivati propušteno. ako sam bio zauzet i nisam stigao da napišem ništa o dva dana kada smo išli autom na Divčibare i pešačili, i o danu između kada sam trčao, čekajući da započnem nadoknađivanje od tamo nekog petka ili subote (nemam pojma) mi prolaze sledeći dani.
sinoć sam mislio da ću danas odmarati. sve mi se sklopilo. stopalo sve bolje i bolje, jedan dan odmora bi ga katapultirao u normalu. napolju provejava snegić, prohladno je i buđavo, prvi put zaista mokro nakon nekoliko suvkastih dana. no jutros me nije ništa bolelo, a Lola je pekla tost takvom žestinom da smo jedva uspevali da pojedemo tom brzinom. još kad je rekla da bi trčala do Petnice, meni bi' glupo da kažem da ću da sedim kući.
long stori šort - otrčao sam "kratkih" 21km jer sam pre dva (ili tri) dana otrčao 21.5km i upisao 21. tako danas mogu opet da upišem 21 bez griže savesti, jer ne upisujem ono iza celog broja. dodaj tu ... sad gledam kartu, mislio sam da je tu nekih 400 nadmorske a vidim da je 450 ... dakle samo tu imam 270m uspona, i napravio sam krug na Manastir s tim da sam se spustio asfaltom umesto prečicom kroz šumu, a vratio se kamenjarom u krug. imao sam do gore 4.5 + 3.7 = 8.2km + nazad 8.2km + krug 4.2km = total 20.6km. šta počeh... dodaj tu preko 400m uspona i po par kilometara trave zemlje i bljuzge i ispade od svega po malo. od svega po dosta. čim sam krenuo niz uzan asfaltić ka manastiru ugledao sam srnu!!!!! nije me ni videla ni čula, haha, Sale Tarahumara, bešuman kao senka, lak kao letnji san. u desetinki sekunde se prepala od drečavo narandžaste sotone koja joj prilazi bočno i zbrisala (klisnula, strugnula) uzbrdo. dok sam pomislio "ugledao sam srnu!" već je nije bilo, a na mestu odakle je nestala je stajao oblačić u kome se kondenzovao moj jedini utisak "mislio sam da imaju bar malo veći rep?", eto to je sve što sam stigao da pomislim. mislim, znao sam da imaju od repa tek neki patrljak, no ova kao da nije imala ni to. a bila je povelika, kao omanje tele. baš ono, primerak. blago tom jelenu...
kasnije sam razmišljao kako bi bilo interesantno da otrčim 10 krugova pored manastira jer bi to bilo 42km. ustvari imam 2.1km od reke uz kamenjar do gornje raskrsnice i uključenja na krug, tako da taj dolazak + povratak donose takođe 4.2km. znači ako bih ikada to planirao, plan bi bio: uzbrdo do kruga + 9 krugova + od kruga nazad nizbrdo. od čega bi bilo najgore to na kraju, sa umornim nogama skakutati niz oštar spust između kamenčina veličine od teniske do rukometne lopte i nigde se ne prostreti ili ne daj bože krivo stati i prekinuti koji ligament. mnogo volim te krugove jer treba samo prvih 2.1km (od reke uzbrdo) nositi vodu, i odmah je negde na raskrsnici (makadamskih puteva) zavučem u žbunje i tako imam okrepu uvek na istom mestu, jedino se leti ponekad uplašim da umesto flaše ne uhvatim u žbunu neku guju za gušu. što je najsmešnije ceo "maraton" bi imao samo 1584 metra uspona, ako nisam nešto omašio u računici. ja sam mislio izaći će ko zna koliko... valjda bih to mogao da pređem za 4 sata bez zapinjanja, no za sada sam još zaključan na maksimumu od 2.5 sata tako da je to izvan razmišljanja. sad bi to trebalo praviti plan pa svake druge nedelje dodavati po jedan krug i blabla sve dok jednog vikenda ne grane sunce a ja odem biciklom 150km i odjednom ode plan u tri p.... materine.
a vezano za srnu, i taj nedostatak repa, setih se opet izraza "kus" za onoga ko nema rep, i skorašnje anegdote: onda kad smo išli bajkovima na krug do pred Šabac, odjednom nešto Loli pade na pamet i reče "a šta ono beše kus-kus???" jer smo to jelo kao nešto spremali pre mesec dana, da vidimo kakvo je. i ja kažem "kus-kus, to je kad mu odseku rep-rep!". smejali smo se deset minuta kao deca, onako u vožnji.
štos' tiče tabana, jedino me je malo žuljkalo na početku po travi, i na kraju dugačkog spusta u Sedlare, kao da ima veze sa tim dugačkim pritiscima i dužim oslanjanjem na celo stopalo kada lagano trčiš niz blag spust. malo sam se uplašio - ko će sad trčati još 6km do kuće - no po ravnom je prestalo. kuk me nije boleo na trčanju a evo sada me boli, dakle treba skratiti vreme pred kompjuterom?

Nema komentara:

Objavi komentar