eh, ak su se počeli i 'Ercegovci buditi, to znači da je 2010-ta već dobrano poodmakla...
napisao sam da treba čitati (ajmo purgerski - "ĆITATI"?) blogove a ne komentare,
to mi je recept za neprotraćen dan.
no napisao sam to na pogrešnom mestu (gde sam doživotno svrstan u SPAM)
pa to niko nije video, no nema veze...
ionako ne znam da li sam to mislio ozbiljno,
ili sam napisao tek onako da nešto pristojno napišem,
umesto onoga što sam želeo da napišem.
onaj ko ti je srodan (emotivno, intelektualno, etički, trt-mrt),
on se neće sa tobom "raspravljati" na tvom blogu.
blog - to je kao kad pozoveš PRIJATELJA na piće ili ručak, i naručiš pizzu.
ako mu ne valja pizza glupo je da MENI to prebacuje jer mu je ionako džabe,
dakle kad pođe kući, on nek skokne do pizzerije i nek to reši sa Kuharicom :-)
tako se potvrdilo ono što sam ja već rekao
("mnogi će crkavati i gristi se za guzicu zbog tih par tisuća eura")
i poželeti da je deo te navodne SREĆE upao u njihov džep.
takvi imaju princip (?): kad nešto sâm uspeš - onda je to Talenat,
a kad uspe drugome - e onda je on imao SREĆE.
tako sam ja danas napravio 20000 jako laganih i rekreirajućih koraka od po metar,
i imao sam 20000 puta SREĆU da nisam krivo stao i iskrenuo skočni zgob.
a di ćeš veće sreće?!
vala baš mi je krenulo u 2010...
trčim tako, i razmišljam o GLUPOSTIMA:
taj na čije sam komentare jutros protraćio par minuta svog dragocenog života,
prvo me nasmejao citatom:
"bolje je roditi se bez one stvari nego bez sreće,
jer ako imaš sreće, onda će ti ona stvar kasnije porasti",
no završio je ulogu ispadima djetinje ljubomore oko nešto evra
pa smo tako shvatili da se jadničak 1) rodio sa onom stvari,
ali 2) BEZ SREĆE...
jer mu je ona stvar nakon rođenja prestala rasti :-(
tako sad pravi scene i leči komplekse na pogrešnim mestima,
i oduzima vreme pogrešnim ljudima.
(treba frustracije nabijati na nos roditeljima, ako već nisi nasledio ništa TALENTA...)
što bi fino i iskreno rekao sead lipovača:
- vi momci ne svirate, vi se borite s instrumentima.
ajte lepo nazad kući i dve-tri godine vježbajte,
pa se vratite da vidimo šta ste naučili.
tako bi trebalo reći tom momku, koji se bori sa svojim životom srećom i talentom.
no taj bloger-domaćin je previše fin da bi nekome tako odbrusio,
čak ako je neko to i zaslužio.
ali onda ti se navuku kompleksaši pa se tu leče na tvom blogu
kao da držiš javnu psihoterapijsku ordinaciju.
ja sam odavno podvukao crtu ispod raspoložive sreće
i nasleđenog talenta (da pregazim preko raspoložive sreće)
i nabio na nos kome sam šta imao,
no zadnja stvar koju bih radio bi bila da na nečijem blogu
(što je ekvivalent - u nečijoj kući)
serem i lupam gluposti, za to imam svoj blog...
gde mogu da jedem kakva god govna hoću
i gde niko (normalan) nema prava da mi soli i začinjava ta moja govna,
ako su već meni ukusna.
dobio sam svojevremeno i primedbu (dobronamernu) da je blog vredniji ako je javan,
no život mi je kratak da bih ga trošio na borbu sa fantomima.
već će oni naći neki drugi blog da se reše frustracija, a ja miran i zadovoljan.
meni je full dosta 25 čitača i jedan komentar nedeljno.
"prijatelj je... onaj kome ne moraš previše da objašnjavaš"
eto kako je dovoljno samo par minuta ujutru potrošiti na gluposti
i onda ti u glupostima prođe pola dana.
a mogo sam razmišljati o puno pametnijim stvarima.
Nema komentara:
Objavi komentar