troskok

Prošla je tako i ta dve-i-deveta... Trčali, vozili... Pisali blogove... JA pobijedio...
Započela zatim i ova dve-i-deseta. Vozili, trčali, trčali... E a sad sam dodao ekstra detalje, čak sam ih toliko dodao da sam ih redom zaboravljao kako sam ih dodavao. Jer jedno je kad otrčiš tri dana po 20-ak km. Drugo je kad u jedan od ta tri dana ubaciš biciklu. Treće je kad u jedan od tih dana ubaciš dugačko drndanje do i od Beograda, i dugačko drndanje PO Beogradu. Tako sam započeo trčanje dugačkim laganim treningom u ponedeljak kada smo krenuli zajedno prvih 5km do jezera u Petnici, pa sam ja produžio dalje a Lola se vratila kući. To jest svratila je tamo kod jedne prijateljice na par minuta, pa onda strčala nazad kući. To zvuči profi: šta si trenirala? – išla sam dva puta pet kilometara! – auuuu... Zanimljivost je da sam JA nosio uzbrdo poklon za tu prijateljicu (jbg bila je tek prošla, ili treba reći počela, Nova Godina) i svo vreme se pitao - jebote ako ćeš ići uzbrdo peške šta moraš nosit poklon od pola kile, zar nisi mogla poneti neki ukras za jelku, to je 10 grama? No dobro, to veče sam otišao da se malo provozam i neplanirano završio u ledu i blatu, riljao city bajkom (bez brzina i menjača, i od bar 15-16 kila) uz neka brda i prošao jednim putem "koji me oduvek zanimao kuda prolazi". Još se trebalo spustiti par stotina metara nadmorske dole u grad, po mraku, na temperaturi u minusu, i mogo sam reći da sam preživeo. A lepo kažu alpinisti, najviše se gine na spustu. Sutra (a to je juče) smo se dogovorili da anticipiramo (kak sam intelektualan, koristim strane reči, dovoljno je samo jedno popodne u Beogradu i o'ma postanem duplo pametniji, da ne kažem troduplo) taj put u Bgd i tu nabavku. Dobro, patike se kupuju usput, a glavno je materijal za Salon Ljepote. Tako ja zapalim u rano jutro, mogu reći SABAJLE (smem da tako napišem po narodski jer to je bilo PRE Beograda) na trčanje i napravim jope 20km po jednako krkenzi profilu ali za 15 minuta brže nego dan ranije. To je sve zbog onog poklona što sam ga nosio, eto deco zašto je Deda Mraz tako spor, zbog poklona. U stvari krenuo sam lagano plašeći se tog kasnijeg dugotrajnog sedenja (u autu) i stajanja i šetnje, pa sam se malo "pričuvljivao". Krenuo sam na 20km oprezno kao da sam krenuo na 40km. No kasnije mi je postalo hladno jer sam se vraćao prema vetru pa sam svaki km išao po 10s brže i dok sam se ugrejao već sam bio na keju... A lupio sam i par uspona od 15% brzinom kao da je ravno, baš mi nešto bilo gušt, bilo je to negde tamo prema sredini treninga. Tako sam već napakovao 4 stvari od koje sam u hodu zaboravio na bar dve: trčanje, bicikla, trčanje, putovanje, i poludnevno stajanje. To su bile 4 stvari, kad vam kažem, nemojte se pliz vraćati da brojite jer će ispasti da ne znam da brojim do 5. I ustanem jutros, i kažem da, kako danas nema nekog bitnog posla mi ćemo odmarati i nešto obaviti od poslova kod kuće, a ja NEĆU trčati sve do popodne, da se dobro odmorim, da par puta po sat vremena dignem noge i sačekam da mi se vrate u stanje sposobnosti za trening. I to je trajalo do pola devet, kad sam pročitao mejl od frenda iz Italije koji mi "skreće pažnju" da ne propustim Campaccio kros! F*ck!!! Ako krenem do devet, i vratim se kući za 1h45', taman da se istuširam i padnem u fotelju sa činijom mueslija u zagrljaju. Gledamo kros, u tom stiskavcu, činija i ja, a tela nam se spajaju u jedno. Njemu se mili u fotelji. I čak i tako bi sve bilo prema planu (više manje) da se nismo dogovorili da bi se ona lagano provozala, makar city bajkom, pa možda možemo i zajedno. Tako sam danas umesto maglovito zamišljenih 20km, pretrčao 22km za isto planirano vreme. Deset posto, čudna mi čuda, korak od 120 ili 132cm, pa to je skoro isto? Što je sve varijabilno (promenljivo) jer u nekim poenima, gde je kilometar lagane dužine = 1 poen, onda ti je 20km lagane dužine = 20 poena. Dovde je bilo lako. A sad nastupa psihodelična primena nauke na trening. 20km lagane dužine ali U DRUŠTVU nosi istih 20 poena fizičkog napora, ali nosi samo 15-16 poena emotivnog napora, u poređenju sa 20 kada ideš na trening sâm. ALI! Ako trčiš u tom društvu MALO JAČE od intenziteta Lagane Dužine, završićeš nakon 20km sa 25 poena napora, unatoč sumi od samo 15 emotivnih poena "brzo mi je prošlo". Emotivno ćeš se brzo odmoriti "ih kad bih imao društvo mogao bih i popodne na rastrčavanje od bar 20km" ali ćeš zbog poena napora (25) duže biti umoran nego što si planirao. Ponelo te društvo. Uglavnom ako sutra i prekosutra bude lepo vreme i bez kiše, a najavili su 12-14 stepeni, odoh ja na biciklu, boli me dupe za matematiku. Dakle prva i zadnja (prednja i zadnja?) 3km lagano a između toga 16km po 4'40'', u odlasku sporije (uzvodno) a u povratku malo brže, uz 100-ak metara uspona (jbg kupser ovde kupser onde nakupi se). Probao sam i nove duge gaće za trčanje, nisu loše, onako su tople. U povratku na jednom mestu strčavam sa trotoara na parking i dok sam shvatio da sam ugledao isred sebe komad stakla već sam ga bio nagazio petom kkkrrrrccccccc i baš pomisih - fala bogu da nisam uzeo neke najkice sad bi se probušile i zauvek bi mi svirale ffflllccc ffflllcccc... a ovako micuno đon od stiropora sve trpi a naročito kad ti je cela država jedna velika deponija i nikad ne znaš u šta ćeš sledeće ugaziti.