četvrtak, 21. siječnja 2010.

odmor

e vala danas sam zacrto da ću odmarati. ništa dugotrajno na nogama. neka kratka šetnja jer imam pre posla još par poslića po gradu, i videću da li će mi se kasnije uopšte voziti malko trenažer, jer bih trebao što skorije da ga na nekom neobaveznom vrćkanju podesim, da ne bih gubio vremena kad odlučim da ga mučim za pravo.

trenažer pominjem zbog prognoze, a prognozu pominjem zbog svetlosti na kraju tunela... jer su odnednom promenili iz najave od mogućih suvih 6° na "nekoliko ledenih dana" što bi značilo da se temperatura neće dizati iznad nule!

a pak to svetlo(st) na kraju tunela, to se sad migolji i odlazi u daljinu. poredio bih to sa trčanjem maratona, kad kreneš lagodno pa kažeš - ovako ću do pola a onda ću da dodam gas. onda dođeš do pola, pa kažeš - e ovako ću samo da nastavim negde to 30-og kilometra, pa ću ONDA da dodam gas. onda dođeš na km 30 i kažeš - idem još dva kilometra ovako, i onda ako bih mogao, samo malo da dodam gas, onih zadnjih 10km... i kad dođeš tu onda već u stvari finiširaš i dodaješ gas ali je brzina ista, i na km 37 još dodaješ gas a brzina je ista i na km 40 već finiširaš i mašeš rukama ko kokoš što ne može da poleti i brzina je još uvek ista i kažeš - ajme da sam krenuo od pola da dodajem gas, sad bih hodao.

e a ovo sa zimom je još gore, jer sam tako prošle godine računao - još 10 dana kiše, pa ću moći bar 2 puta nedeljno na biciklu. pa je prošlo 10 dana pa sam rekao - još 7 dana hladnoće pa ću moći bar malo na bicikli (a trči, trči, trči). pa sam posle toga rekao e fino sam se provozao (jednom!) pa sad mogu još ovih sledećih 10 dana po kiši trčati? (trči, trči, trči) i tako u nedogled, jer na maratonu bar znaš na koliko si od cilja, a zimi nikada ne znaš na koliko si od proleća. neću sad da okrivim ni globalno ludilo ni meteorologe za svoje povrede, ali da sam prošle zime znao koliko će se dugo rastegnuti ono jesenje vreme, drukčije bih rasporedio energiju.

sad je kasno da razmišljam unazad, da se pitam da li bi bilo bolje da sam vozio trenažer 7 dana i fino se odmorio za trčanje, pa da navalim sledećih dana po snegu da se zalećem na okolna brda po čistim stazama, umesto što sam se u proteklih pola meseca nariljao blata kao da mi je neki orač tata. no ne možeš dok ti je još muka od ručka, sesti da večeraš. juče sam opet osećao onaj odvratan bol u stopalu, pred kraj pešačenja. čak mi se učinilo da malo osećam i onaj stari bol u pokosnici. a boleo me i onaj kuk/bok/štagod. sad me ništa od toga ne boli naročito, osećam čak štaviše OBA stopala kao nekako zategnuta i ... čudna. tako da mi se sa ovom prognozom opet malo sakrilo svetlo na kraju tunela, pa da ne bih bauljao i sapleo se, bolje je da idem uz ivicu, i držim se rukom za zid, kao pravi penzić.

a imam još jednu teoriju. onih prvih godina kada sam pokušavao da uskladim trčanje i biciku, običavao sam da idem dan tamo dan ovamo. i nekako uvek umoran i za onamo i za ovamo :-) i kako je vreme odmicalo, shvatio sam da mi ili prijaju povremene izmene tipa jedno trčanje u 10 dana bicikle ili obratno, ili mi prijaju blokovi od nekoliko dana. tek nakon 3-4 dana dođem u neki osećaj, da radim to što radim. 3-4 dana trčim, onda 3-4 dana vozim biciklu, i ako prvi dan malo i "trpi", oni sledeći su vrlo dobri i ulazim u neki normalan ritam: dobro jutro, doručak, posao, trening, rinse, repeat. sada bih trebao da, kad jednom već "uđem" u tu vožnju na trenažeru, da se tamo i zadržim 4-5 dana. no videćemo da li će mi se to svideti.

Nema komentara:

Objavi komentar