ponedjeljak, 11. svibnja 2015.

HOUM

pre nekoliko dana sam primetio da je neko upotrebio izraz "čokoladni bar", a da bi iko osim sportista shvatio da to nije kafić napravljen od čokolade u centru Las Vegasa, moram odmah da objasnim da je to "prevod" izraza chocolate bar ili jednostavno čokoladica, štanglica, kako god. 

na moj komentar u kojem sam se našalio upravo na ovaj način, da sam čuo za striptiz bar i za kafe bar ali za čokoladni bar zaista nikada do tada, dobio sam odgovor kako se ne radi o nepismenosti niti o serbglish-u, već je to jedna mala KREATIVNOST. naravno da nisam prihvatio to objašnjenje, smatrajući da je to radije ANTIkreativnost. a evo zašto.

do pre nekoliko godina su se mnogi (čitaj većina) u srbiji smejali tome što hrvati imaju neku potrebu da izmisle svoju reč umesto da jednostavno pređu na engleski, poput beograđana. zašto reći računar ili računalo ako je neko već izmislio reč kompjuter, bez obzira što nismo ludi da bi rekli kako nešto kompjutiramo, već da ga računamo. 

jednom se jedan maratonac iz hrvatske pitao "kako se uopšte na hrvatskom kaže kaldrma?", pa sam mu ja pretpostavljajući da je to stara turska reč za stari turski put rekao da je za početak može zvati "turski put", a ako ga to ne zadovoljava onda neka malo istražuje pa neka smisli nešto bolje. 

tako je dakle stigao i taj bar, jer u srpskom ne postoji reč koja bi sveobuhvatila i bonžitu i mars i Enervit energetsku pločicu za sportiste. dobro, u lavini gluposti koja nas zatrpava iz dana u dan, neka se zakotrlja i ta reč, neće mi smetati jer ionako izbegavam te modernobeogradske blogere kojima je sve "jebeno glupo" ili "prokleto dobro". moj senzibilitet je takav da se ne osećam dobro dok razgovaram sa navodno visokoobrazovanim čovekom iz beograda koji zvuči kao da je klint istvud priučio hiljadu srpskih reči pa euforično pokušava da mi nešto objasni.

kulminacija tog nesporazuma oko reči "bar" je bila kada mi je žena koja je to napisala "objasnila" da je jezik jedna živa stvar koja se menja kako vreme prolazi, pa tako jedne reči zastarevaju a druge ulaze u upotrebu. u prevodu, samo mi je trapavo objasnila kako u beogradu srpski umire i prepušta mesto US engleskom. kao da to već i vrapci na grani nisu primetili.

kao prvo, da razjasnimo ono o KREATIVNOSTI. kreativnost je da izmisliš neku reč koja će idealno da prevede neki pojam koji u srpskom do tada nije postojao. a najlakša prečica, da umesto mozganja prepišeš englesku reč, najobičnija je ANTIKREATIVNOST, iz prostog razloga što tako u startu ubijaš svaku mogućnost da iko drugi izmozga to umesto tebe. 

kao primer navešću reči lajk i fejv koje se koriste na fejsbuku i tviteru. KAKVA KREATIVNOST!!! da se neko setio, pre nego što su lajk i fejv ušli u širu upotrebu, pa na primer izmislio izraz gotiv, ili dopad (od gotivno je, dopada mi se), možda bi sada ti izrazi bili sasvim prirodni i niko o njima više ne bi ni razmišljao. 

ali ne. "kreativci" su like "nazvali" lajk, fave su "nazvali" fejv, chocolate bar su "krstili" bar, i prešli na engleski. pošalji mi rikvest, pozovi me na event, isuse kao da nemamo normalne reči za sve to? radije stojim iza toga da je umesto ikakve kreativnosti reč o posebnom obliku nepismenosti, jer je modernim klincima (i ne samo klincima) veća fora da ti sve aplikacije rade na engleskom, dok se smatra seljačkim da otvoriš fejsbuk a tamo ti sve piše na maternjem jeziku. to prosto nije to, kompjuter je englesko carstvo i u taj mit ne treba dirati.

drugo, pričajući o "jeziku koji je živa stvar i menja se", na prvom primeru koji mi padne na pamet ću te kreativce poraziti, u stvari ne, poniziti, njihovim oružjem, i pokazati im kako svaki zaludni polupismenjak može sebe da nazove kreativcem i neolingvistom. 

"dobar dan. ja sam Nepi Smenić, i ovo je moj domaći zadatak na temu Izmisli novu reč. kao što su bake pravile čokoladne štanglice a ne čokoladne barove, nekada davno imali smo stanove i domove. to su bile stare zgrade i kuće u kojima se ložio šporet, porodično se gledao crno-beli crtani film pa dnevnik, kuvao se domaći pekmez (koji je kada se deda odselio u ameriku počeo da se zove džem) i gde se u avliji šutirala krpena lopta. takvi domovi više ne postoje. to je jedan zastareli izraz, za nešto što ćete danas naći još samo u zabačenim planinskim selima. ja sam izmislio reč HOUM! to je moderna reč koja sveobuhvata i apartman sa centralnim grejanjem umesto šporeta na drva, i laptop, koji te umesto prevaziđenog ljubimca u vidu ofucanog mačora čeka da se vratiš s posla, i halogeno osvetljenje umesto lampe na gas, stakleni sto i kožni chaise longue namesto drvenog stola i dve klupe sa prebačenom ponjavom, obuhvata i viski u zidnom bifeu umesto rakiju u kredencu, i babu koja ti se skajpom javlja iz doma za stare umesto prevaziđene babe koja na šamlici plete vunene čarape. obzirom da je dom kao takav odavno izašao iz mode, red je da tu promenu isprati (ovo je učiteljica podvukla crvenom olovkom, sa napomenom "ispraća" se u vojsku!) neka nova, moderna reč. a obzirom da svi kažu da sam kreativan, ja sam smislio tu novu reč. vrlo hepi (takođe učiteljica podvukla crvenom olovkom) sam zbog toga, jer smo se tek juče uselili a već danas sam napisao prvi sastav, u svom novom HOUM-u!"

eto vam. ja nisam kreativac, ja sam samo bloger. ali bloger u duši, a ne onaj po zadatku, ni onaj zbog popularnosti, ni onaj zbog leba bez motike. uopšte nisam naročito popularan jer popularnost podrazumeva plivanje srednjim strujama i površinama kojima caruje žabokrečina, a ja se ponosim činjenicom da mojih 50-ak čitalaca ima prosek iznad 150 poena u Slagalici. svratite ovde malo češće, naučite nešto, i protresite svoje preniske kriterijume o tome šta je kreativnost. pusa, kcmo.

Nema komentara:

Objavi komentar