srijeda, 27. svibnja 2015.

polunestručno o treninzima, bez nekih silnih anegdota i začina

sad bih ja iz nekog razloga pisao satima, a nemam pojma zašto.
valjda jer pada kiša i niko neće ući u radnju, pa kao, dok ne prestane...
ili možda imam puno toga da kažem :-P

nakon dva vikenda i dva polumaratona, već mogu da počnem da pravim neka poređenja. trke su bile slične, prva trećina osmatranje, druga trećina raspoređivanje u strelce, poslednja trećina ofanziva. 

ono što predstavlja najveću razliku je što smo u Slavonski Brod otišli u nedelju ujutru i vratili se uveče, jer je blizu, dok smo zbog Jaske otišli dan ranije, uveče bili na jednom koncertu u ZG, u nedelju ujutru otišli na polumaraton (50-ak km pretežno autoputem, dok si reko burek sa sirom) i nakon ručka na privatnu svirku takođe u ZG, pa se vratili tek u ponedeljak.

više faktora komplikuje formule. 
2 noći pre druge trke proliv i povraćanje, totalna pardon potpuna malaksalost u petak i donekle u subotu, hmm.
ali zato razlika u odlasku na trku, 3+ sata u autu naspram 45' u autu.
a i prva trka je uvek prva trka, na drugom ispitu već imaš neki bolji osećaj koliko i kako možeš.

dalje. 
osećaj nakon trke.
posle obe trke nisam imao nekih bolova, problema, grčeva, ničega.
nakon prve sam se umio presvukao i prošetao malo unazad stazom, a posle druge sam odmah okrenuo nazad i otrčkarao prvo 1km sa nekim društvom iz ZG, a zatim nazad stazom 2.5km da bih sačekao Lolu i s njom se vratio do cilja. moja harizmatična božanska pojava je uticala na to da se odvoji od konkurentkinje u kategoriji i ostavi je daleko iza sebe, obezbedivši sebi tako 3. mesto u kategoriji i bronČanu medalju.

dva dana nakon trke sam bio u nedoumici.
noge umorne, trome, šta raditi?

prethodna nedelja je izgledala 
utorak - 10km trčanja/bauljanja/prevrtanja
sreda - 63km na bicikli rasturio razvalio eno asfalt još uvek drhti
četvrtak - 14km brdskog trčanja malo manje razvalio ali eno i taj asfalt još uvek guta knedle
petak subota bolestan
nedelja trka

nisam imao želju da ponovim ono bauljanje i mučenje od prošlog utorka, pa sam seo na biciklu iako je pretila veća kiša i povremeno je rosuljalo.
odjurio sam 43km tu po ravnjikavom i blago valovitom terenu, blago uzbrdo prema jakom vetru ali zato nizvodno sa olujom u leđa.

sa sve kramponkama i blatobranima sam napravio 31 prosek što je za ovu stazu uvek bio dobar trening. i ispalo je puno bolje nego da sam otišao na trčanje i vukao se kao mrcina, onako na silu. sad se osećam posolidno odmorno i motivisano i spremam se za neko lepo trčanje, doduše po kiši, ali kad se odlično osećaš mogu da padaju i gole ženske, nekako bih se probio i kroz takav pljusak.

koliko sam nemaštovit govori podatak da čak razmišljam da otrčim isti onaj krug od četvrtka, čisto da bih uporedio dva ista treninga u dva slična raspoloženja. i pulseve takođe. 


kad smo kod pulseva, uspeo sam da u sred trke isforsiram desetak minuta na 160 i da se odmah na prvom spustu dovoljno oporavim da bih nastavio normalno da trčim i štaviše da ubrzavam prema kraju, što je pokazatelj da mogu podosta da se napregnem kad sam dovoljno odmoran. stoga mislim da je ova zadnja trka bila vrlo dobra i kao Trening.

Nema komentara:

Objavi komentar