petak, 8. svibnja 2015.

toplo-hladno

fino mi je juče počeo onaj preostali deo dana, ali sam ga uprskao. nakon onog pokušaja planinarenja/planinskog trčanja po markiranim stazama gde se izlomatah kao kosta kojot, računao sam da će mi noge biti malo odmornije za "normalno" trčanje, no nisam mogao da budem siguran. tako unapred. i krenem i učinim se sebi nekako trom, no teram dalje, strpljivo. i posle 15-ak minuta mi se "razvežu" noge i počnem da ubrzavam, i eto neplaniranog Tempa, na kraju je ispalo 14km za 1h03' što je dakle ritam maratona od 3h10. da mi je neko rekao da će ta brzina da me obraduje... ali nema veze, biće bolje. 


i posle toga umesto da sednem da pišem blog ili da radim bilo šta pametnije, ja se setim da pogledam neku diskusiju na nekom sajtu. tu se upletem bez ikakve potrebe u neka objašnjavanja i na kraju shvatim da sam se izblamirao. ne svojim stavovima ili primedbama, nego sam se izblamirao zato što sam ostavio utisak nekog ko nema pametnijeg posla od komentarisanja tako glupavih temâ. eto zato. pročitaj ovo, razmisli o tome, odgovori nešto sledeće, i odjednom shvatiš da rasipnički gubiš i vreme i energiju. pa da sam hteo to da radim po ceo dan, ne bih se ni povukao sa tih tzv društvenih mreža, pre koliko ono beše, pola godine? tako da mi je na kraju dana, uprkos lepom trčanju, ostao taj neki gorak ukus poraza. baš bez veze. 

dakle, pamet u glavu. sve što imaš da kažeš napiši na svojim blogovima, pa kome se čita, zna gde će naći. a ako nisi plaćen za to, izbegavaj prosipanje mudrosti po tuđim sajtovima i portalima, jer oni najviše vole kad im svraćaju ljudi koji će kreativno podsticati diskusije, ne očekujući ništa za uzvrat.

Nema komentara:

Objavi komentar