subota, 30. svibnja 2015.

treća sreća

ova nedelja je ispala poprilično netipična... usklađivao sam sve prema osećaju, kao i uvek. skratio biciklu u utorak, pojačao trčanje u sredu, odmorio se u četvrtak (sat i po lagano biciklom) i shvatio da bi mi verovatno više odgovarala neka trka u subotu nego u nedelju jer mi se pojavio iznenadni (ili ne toliko) "dan viška". 

međutim ono što je iskomplikovalo stvar je bio neki neočekivani umor, da ne kažem bol, u nogama. verovatno od onog trčanja po kiši i vetru, gde sam na 4km dugačkom spustu na neki način umlatio butine. što zvuči neverovatno da nakon dva polumaratona možeš da napraviš veću štetu na treningu koji je za 10% lakši, ali eto. možda se samo sabrao, nalepio napor na napor.

što sve u svemu ne mora da bude loše, naprotiv, možda je to sve skupa ispao neki TTK turbo trening kompleks. juče sam krenuo sa nekom idejom da uradim par ubrzanjaca na trčanju, ništa ni dugačko ni žestoko, nego čisto da poteram krv kroz noge. čim sam krenuo video sam da "od tog posla nema ništa" jer sam sav bio jako trom i usporen, kad sam stao (biciklom pony, što je Milijana gony) kod teniskih terena da povatam gps signale, puls mi je bio 53. 

i tako, krenuo ja na neko "tek tako trčanje u leru" pa da vidim u šta će da se izrodi. naravno svo vreme pazeći da ne uradim ničeg previše, to je poslednje što bi mi trebalo. prolazili kilometri po 4'50'' i ništa se nije događalo, e tek nakon 5km sam se kao malo otkočio, raskravio, napokon me spičilo ono sunce i +18. stisnem prolazno vreme i krenem drugog petaka da otrčim u tempiću umesto u rastrčavanju, to beše malo više gore/dole no ispade minut brže, okej rekoh to je to.

oko trećeg petaka sam se dvoumio koliko da ga cepim, pa kao cepni ga, pa kao nemoj da si lud i tako dođoh do kraja odnosno početne tačke gde me je čekala moja verna bicikla pony (što je Milijana gony). u zadnja 2km sam u svakih 500m ubrzao 100m onako iz dosade i znatiželje da vidim kako mi se osećaju noge i što jes jes bile su stoput bolje nego na početku.




šlag na višnji je došao tek uveče kad smo otišli na valjevski jazz fest i zaginuli do 01, tako da se noćas baš i nisam naspavao ali ajde, ima dana za šejtana. torba je spakovana, treći polumaraton u nizu je sutra, takođe brdski kao i onaj prethodnog vikenda. 

ovog trena je stigao mejl da je uplata za Plitvice "legla", dakle i taj problem je rešen. bilo bi lepo da ne moramo da se vraćamo kući ali ta vremena su prošla jer otkako je umro Lolin tata nije nam baš tako lako da 10 dana ostavimo mamu samu na poslu, tako da moramo sva putovanja da nacepkamo na vikende. 

da stvar bude maksimalno zabavna opet se potrefio neki mini rock fest (4 i po benda) na nasipu pored Save od 16-20h, tako da vrlo lako može da se desi da umesto "pravac Samobor" ostanemo celo popodne da leškarimo na dekici na nasipu i slušamo open air svirke. štonobirekli, bumo vidli.

Nema komentara:

Objavi komentar