jučerašnje nedeljno-popodnevno trčanje
nisam nosio nikakav telefon ni kamericu pa sam sliku skinuo sa interneta
stojim pod drvetom jer lišće ublaži onaj zalet ledenih kuglica, pa ti umesto sa par kilometara visine padnu na glavu sa tri metra, bogme je velika razlika
prvo sam pomislio da se neke ptice igraju u krošnjama
nešto je palo levo, nešto desno
rano je za orahe, ali čuo se jak šum drveća
i onda sam shvatio
tup
tup
pada grad, bez kiše, samo tako ledene kuglice
veličine običnih klikera
bio sam na usponu ali na čistini, prvo drveće mi je 100m ispred
idem do tamo, gde mi se žuri
klikeri su treskali u zemlju ali nijedan u mene, nisam znao da li samo imam sreće i dokle će trajati, ili sam nekim čudom imun na hice
uostalom imam kačket (šiltericu), zaštićen sam
i onda ČVOK, pomislio sam u trenu da mi je probilo lobanju
SUNCE TI ŽARKO ala ovo jako udara
odmah nakon pogotka u mesto gde bi mi bio levi rog, da sam neka životinja, ČVOK na isto mesto sa desne strane
ispadoše plombe iz zuba, pomislih
i neposredno zatim, ČVOK tačno u mesto gde mi je loše srasla desna klavikula
stavio sam dve šake preko glave da se zaštitim dok ne pretrčim tih poslednjih 20m do prvog drveta i polu-zaklona, ali sam ih spustio nazad jer opet kontam, kačket je kačket, glava je glava, a ako me pogodi u neki zglob prstiju šake možda bude još gora šteta
pritrčao sam drvetu, neki bagremčić ništa kolosalno, tu stajao nekoliko minuta dok kuglice nisu postale sve manje i počeo pljusak
sitniji grad je bio oblika i veličine klikera, višnje, trešnje, tu na potezu
jedni skroz beli, mutni, mlečni, drugi skroz providni, treći kao providna trešnja sa mlečno belom košticom u sredini
ko zna koliko puta su te kapljice išle gore dole kroz oblake dok se nisu tako preobukle
pored njih, bilo je i duplo većih, veličine sušene kajsije, onako rasne
pravilnih šara, kao iz nekih bombonjera, oblika pomalo spljoštenih cvetova pa sa obe strane
možda postoje i neki keksi takvi, domaćica neka nemam pojma
strčavanje nazad je prošlo duplo brže, nisam preskakao potoke nego samo najkraćim putanjama seci do sledeće krivine, kao gliser
kamenje mulj voda pesak voda s ledom
nekoliko puta je sevnulo i grmnulo unutar sekunde no ipak 340m/s je predaleko, ovo je na ČITAVE dve ulice daleko
tako sam se tešio
a i udariće u vrh brda, neće mene juriti po serpentinama valjda?
Nema komentara:
Objavi komentar