nedjelja, 30. lipnja 2019.

anti plan

Treba napraviti takav plan da ti PO PLANU sve krene naopačke i onda će valjda sve biti dobro, ili onaj Marfi nema pojma.
Imam ove dane, jednom mesečno, kada mi dođe da stavljam velika slova i da izgledam kao fino vaspitano dete.
A ne neko razmaženo derište.
Pre neki dan sam razmišljao o tome kako neke reči sa tim sufiksom dobijaju pežorativno značenje, derište, kučište, dok druge stare reči imaju skroz drugu ulogu, ognjište, svratište, gradilište.
Jutros nisam nigde prohodao na trčanju iz prostog razloga što sam išao po ravnjikavom asfaltu i tako čitavih 6km, a zanimljivost jedina može biti što sam uspeo da udenem tačno u 36 minuta iako su mi noge bile skroz van kontrole i volje za savijanjem.
U međuvremenu sam uzeo da pišem nešto za fejs pa sam se predomislio i to će na kraju završiti ovde na blogu:

nedelja
odlazim biciklom do pijace, tamo vezujem zadnji točak za ogradu mosta i nastavljam na trčanje
malo uz Gradac malo niz Gradac, koliko da se razbudim
vraćam se na most, preko moje bicikle Lola vezala svoju i otišla po paradajz
dolazi komšija, šalimo se kako sam ja tu čuvar parkinga bicikli, kaže pričuvaj i moju dok kupim jaja
vraća se Lola, kažem brt sad ne mogu da odem, ovaj ludak nije vezao svoju biciklu nego mi je ostavio ovako na čuvanje
ona kaže sretoh ti Strinu, nagazila me u gužvi kao slučajno i crče od smeha, a okrenula glavu da je ne prepoznam
neko vreme čeprkam po sajli ali od 000 do 999 ima okruglo hiljadu kombinacija a za 1000 sekundi će me još neko i uhapsiti pre nego što objasnim da samo hoću da mu vežem biciklu
Lola trči do česme ispred crkve da opere višnje, malo da ubijamo vreme dok onaj kupi jaja, kad ono česma zapečaćena
kanda moraš da ostaviš prilog pa tek onda da opereš višnje
srećom ima česma i unutar pijace
jedem treću šaku višanja kad nailazi Strina na novoj poniki
kaže nas dve se srećemo već treći put, ja kažem ta bicikla ti nije žuta nego zlatne boje, ne možeš s nama na tur d frans
fino se ispričasmo, NISMO NIKOG OGOVARALI, ipak stojimo ispred crkve jelte
onog nema kao da čeka da kokoška snese 20 jaja, ja rekoh prosraću se od ovolikih višanja aman oće li dolaziti taj čovek ne mo gu vi šeee
Lola priča sa Strinom i baca košpe preko moje glave u Kolubaru, Strina se smeška i čeka da me ova pogodi u glavu, čekao i ja dok nije počela da baca sve niže pa rekoh daj nacentriraj sprave malo bolje
srećom komšija je stigao i pre proliva i pre nego što me neko ubi košpom od višnje, raziđosmo se dok si reko keks, Strina pređe ulicu izvan pešačkog a mi odosmo biciklama po trotoaru, kršenje zakona sve u 16

Nema komentara:

Objavi komentar