voda

nakon svih onih silnih trčanja, morao sam malo i da sabiram.
od nedelje ujutru do srede uveče sam trčao 3+2+2+2=devet puta.
sve skupa je izašlo samo 19+20+20+24=83km
i verovatno nekih 9 sati, jer nisam birao ni ravno ni glatko.

u nedelju mi je ujutru bilo relativno lako (6/10), u podne tako-tako (3/10), predveče pristojno (5/10).
u ponedeljak ujutru teško jer sam hteo previše (4/10), popodne neloše (5/10).
u utorak ujutru neodlučno polu neloše (5/10) a uveče pološe (3/10).
u sredu ujutru solidno (7/10) a popodne do pola neloše (6/10) a od pola preloše (3/10).
tu treba imati u vidu da sam popodne išao biciklom 24km do početne tačke trčanja i da sam od kuće krenuo polugladan.
a kada sam došao u to selo shvatio sam da je velika česma u centru zatvorena.

/\   /\
 *   *
    I
\___/

naišlo je dvoje klinaca pa sam ih pitao postoji li negde neka česma, voda, u školskom dvorištu ili slično, a klinac mi je rekao "eno u dvorištu" i pokazao na prvu kuću.
uđem unutra, deluje polunapušteno, odvrnem česmu, nema vode, ugledam pumpu i pokušam da nategnem, nema vode, ispod pupme samo gomila šuta.

da li da se samo okrenem nazad biciklom ili šta?
ajd što sam sada već gladan, ali sve nade sam polagao u tu vodu, jer na +32 i nakon više od sat bicikle voda mi je preko potrebna da ne bih negde usput malaksao i srušio se, plus kad se dobro napiješ vode nestane i onaj osećaj gladi na neko vreme.

ne, neću da se vraćam.
idem pa ću negde u prvom sledećem selu naći neku česmu, videti nekog korisnijeg od onih klinaca pa pitati.
nakon samo 20m trčanja prolazim pored nasečenih drva za prodaju i pali mi se LAMPICAAAAAAA.
tu sam pre mesec dana ostavio flašicu od 0.75l punu vode, jer sam je poneo za posle trčanja a vode JE bilo na velikoj česmi pa sam je ostavio za neki sledeći put i za neko ne daj bože.

odmah sam zaustavio Stravu na telefonu, poništio tih par metara snimanja i otvorio flašicu.
delovalo je da je sve u redu, bez mirisa i zamućenosti, prvi gutljaj i hmmmmm DA to je samo voda kakvu sam i ostavio.
koliko smo bolesna nacija mogao je neko ugledati, malo otpiti pa se malo popišati unutra i vratiti na mesto, nikad ne znaš i ni u šta više ne verujem niti sam siguran.

srgao sam u sebe pola litra i ostavio samo dva prsta na dnu.
zato mi je onako dobro i krenulo, možda.
prvi krvnički uspon po asfaltiću sam prošao koračićima od pedalj ali tehnikom trčanja i bio sam zadovoljan.
neki ljudi su kosili travu, pitali "jel teško" a ja rekao da je možda malo uzbrdo, a možda mi se samo čini, što ih je dobro nasmejalo.
ako sam već naišao, bar nek bude ikakve koristi od toga.

pa na makadam pa po zemlji pa kroz blato od nedavnih obilnih kiša, pa kroz šumu i razlokan makadam i džombe zemlje, pa kroz lilvade i tu mi se upalila DRUGA lampica.
tu dole gde put prelazi preko vode, odnosno biće da je obrnuto, tu dole stoji izvor-česma, poznati Studenac koji sam slikao pre mesec dana kada sam išao u obrnutom smeru.
tu sam se dobro osvežio, ispolivao, istuširao maltene, i obzirom da sam zaustavio merenje dok pregacam preko te delte potoka koja se pruža dobrih 30-ak metara doneo sam možda i najpametniju odluku dana.

obzirom da moram i da se vratim biciklom istih 24km, GLADAN, sledeći uspončić ću uspešačiti.
to je samo nekih 200m možda ali je nagib 20% na kojem je voda opet napravila haos i sve je u dubokim kanalima i stenčugama koje treba preskakati kao da sâm nagib nije pretežak.
nisam našao smisao u glumljenju trčanja pri 3 km/h.
glavni smisao ekspedicije je bio da sastavim dva dela od dva kruga i napravim jedan manji polukrug, i da kroz oba kraka prođem kontra smerom, i to sam uradio.
štošta deluje drukčije kada ideš "kontra" od kako si navikao, kao i uvek.
ostatak sam otrčkarao i završio sa najgorim prosekom ikada.
ipak NE!
6'16''/km uopšte nije tako loše, štaviše spektakularno je.
bilo bi 6'20''/km da sam snimio i onih najstrmijih par stotina metara koje sam isekao.

poseban blog bi mogao da se napiše o tom fenomenu da mi nakon tri dana samomučenja odjednom krene nabolje.
kao one godine kada sam se prijavio na distance izazov.
tri dana sam bio užasnut pomišlju da celog meseca treba da trčim 15km ujutru i 20km uveče ili već kojim god drugim rasporedom, i onda sam se odjednom navikao i sve mi je postalo mačiji kašalj.
izgleda da mi je ova sumanuta ideja došla u pravom trenutku, i da će možda doneti i neki preokret u ovoj učmaloj godini.