sos

fino sam se usosio
niodakle mi se pojavio ovaj alergijski bronhitis
kašljem i hripam kao neki tifusar (jel tifusari kašlju) ili kao onaj pesnik kako beše što je popio vodu iz iste čaše kao cura na samrti pa od nje dobio tifus
nema iskašljavanja bitnog ali ovo tako žari i grebe plus je od svega najgori onaj osećaj gorčine u grlu, kao da sam konstantno gladan
ova dvojica kilograma viška će se radovati prinovi, da ne kažem Trećem
kako godina odmiče cimera sve više u mom dupetu, ko u studentskom domu
danas dan odmora
išao da tražim lisičića
jesam vam pričao o lisičiću?
ne znam više kome sam šta pričao a kome pisao i šta je završilo na blogu
a ne pada mi na pamet da čitam sopstvene blogove, nemam vremena za te gluposti
dakle u ponedeljak na onom zapuštenom putu koji se penje 4km ka manastirima, leži nešto
jedini duži pravac na celom usponu
možda je i kamen, ili deo drveta neki
priđem, panj ustane i otrči u šiblje
lisičić mali nema ga pedalj, i toliki rep
nekako mu rep došao kratak i debeo
ja povičem za njim mac mac ali ništa, čujem šuštanje i shvatim kako odmiče
nervira me što sam nekao polunesvesno prešao na kucanje da manje prstiju, a nekada sam lepo kucao sa svih 10
sada mali levi koristim samo za slovo a a desni za enter
i sve ostalo sa po tri prsta
i dobro desni palac za razmak, taj donji široki taster mi je samo sa desne strane izlizan

i u sredu naiđem ja istim putem, kad iza krivine pravo na njega nalećem
opet me je pogledao, mali onako plišan sav kao igračkica, i bez žurbe je samo fuć fuć otišao u šiblje
prosto se sklonio, nije pobegao
bilo mi je simpatično ali i na neki način tužno, što onako leži nasred asfalta
očigledno je ostao bez majke, ipak ponedeljak popodne i sreda popodne, 48h razmaka, tako mala životinja na istom mestu sedi
u četvrtak sam mu odneo malo mesa i vode, vidim da je meso nestalo i nadam se da je baš on pojeo a ne neka druga životinja
međutim više ga nisam video
odselio se sa asfalta
džabe meni zapet fotoaparat u svakoj krivini, kad sam se i vratio istim putem shvatio sam da ga neću uslikati pa je i ta nada umrla poslednja
jedva čekam neko sledeće trčanje tuda, možda u nedelju popodne
pošto pre podne imam zakazan grupni izlet, kao rikaveri posle brčkog