četvrtak, 27. lipnja 2019.

oživeo

nakon onog grada logično je bilo da će da me udari neka prehlada, posebno zato što sam morao i biciklom do kuće onako mokar
dva dana temperature odnosno dan i po jer sam drugog dana uspeo da otklimam biciklom 15-ak km do akumulacije, računam pomoći će mi morski vazduh ili bar zamena za njega
juče takođe dve vožnje, prva samo malo manje mrtvačka a druga čak i onako poluživa

nakon svega sam morao da odem do stadiona da odnesem nekom nešto pa sam odlučio da testiram koliko me noge uopšte drže
probaću jedan krug, rekoh
ma jok, otrčkaraću do stadiona
2km tamo 2km nazad i nekako sam i to preživeo, prosek je čak bio ispod 6'/km, možda jer sam pre trčanja popio jedno mlako pivo (grlo još uvek steže)
posle trčanja sam se osećao toliko dehidrirano da sam popio još jedno i po
ipak za popodnevnih 23 minuta čovek sigurno izgubi par litara tečnosti
i kad sam čuo sopstveni glas kako lolu pita da li si mi ti neka drugarica, shvatio sam da ne znam s kim sam se vratio kući pa pokušavam da se tako izokola informišem
bolje da odem na spavanje nego da uzmem da pišem blog, bila mi je jedina ideja, jer ko bi sve to ujutru čitao i čudio se ko mi je podmetnuo tekst

jutros sam pak otrčao 6km kroz polubrdski deo grada, no za razliku od sinoć ovo je bilo sve po 6.5 minuta i noge su mi bile totalni kljok
a ko bi se setio da ujutru umesto bele kafe popije toplo pivo, ko?
biće bolje...

Nema komentara:

Objavi komentar