ponedjeljak, 1. srpnja 2019.

krematorijum

biciklom 10km nizvodno ka istoku pa vezao biciklu pa na trčanje
svideli su mi se ti kružići, nisam baš tuda trčao (naravno) jer je daleko od kuće, a jedini put kada sam tuda prošao je bio pre nekoliko zima kada je za mnom krenuo neki pas i pratio me čitav krug od 30-ak kilometara

obzirom na bronhitis svako trčanje mi je duplo teže a ovih +32 dođu samo kao dodatna prepreka
nadam se da ću uskoro iskašljati sve što imam, jes neprijatno kad usred trčanja krene ono golicanje i nekad mi treba pola minuta krkljanja da poteram kuglicu vanka
nekad izleti kao kliker a nekad kao nekoliko malih zelenih zrna pirinča

nisam stiskao stop/start pa je to sve ušlo u prosek, dva kašljanja po kilometru, a po zelenim markacijama koje sam ostavio lako bi me našao svaki pas, ne samo tragač
negoooo, zanimljiv je taj osećaj koji se tako lako i brzo promeni

prvo trčanje u ovom reonu mi je bilo oko 4km i nazad jer nisam našao željenu prečicu, drugi put sam našao prelaz na onaj okolniji put pa je valjda bilo 9km s tim da sam par uzbrdica prehodao zbog kašlja i straha da ću proširiti bolest na pluća, a ovaj treći put sam napravio jedan malkice veći krug koji bi izašao 11km ali sam biciklu vezao na drugom mestu pa je izašlo 10km

u sredini, baš taj krak koji spaja desnu i levu varijantu, imao sam kilometar oštrog uspona ali sam ovaj put sve pretrčao, zadivljen kolika je razlika između dana kada si 30% bolestan i drugog kada si za "samo" 20% onesposobljen
kako je sve bliže kada si zdrav! uskliknuo sam u sebi
no već posle 5-og kilometra sam shvatio da ipak nisam *skroz* zdrav
nekako sam se ipak dovukao nazad do bicikle a kotrljanje onih 10km nazad uzvodno mi je delovalo duplo duže
videćemo šta će sutra biti
ni za kakvo "treniranje" nisam ni polusposoban, pa ću nastaviti sa ovakvim izletima dok ne ozdravim
nema nikakvih trka na vidiku do 20.07., to je valjda dovoljno za ozdravljenje

Nema komentara:

Objavi komentar