četvrtak, 11. srpnja 2019.

bezočno

pišem ovaj blog bez pristojnog para upotrebljivih očiju
četvrti sat kako nisam zaspao, ovaj put ne zbog pasa nego zbog mačke i komaraca
a kad živiš u životinjskom carstvu, tako ti je to
umesto životinje da žive u mom carstvu
i tako, dok zevam i trljam oči, razmišljam da li sam se možda prejeo, ili mi je trening bio previše zanimljiv pa mi uključio adrenalin na dvojku, ili sam budala što nisam popio pivo i brže zaspao
ili sam se prethodnih noći previše naspavao pa sad plaćam kamate, što mi baš i ne ide uz ove oči koje peku kao da sam ih umio kiselinom

ukratko, nakon posla i trećeg doručka/užine sam se nekako otisnuo na trčanje, kiša je taman stala, a vaga pokazala monstruoznih 69kg
daj bože da bilo kojom brzinom otrupćem sat vremena i biću zadovoljan
iznenadili su me preniski pulsevi na svakoj brzini, bez obzira da li se trudim malo, malo više, skoro srednje, ili srednje
biće da sam skroz ozdravio?
nastavio sam relativno skeptičan i čekao trenutak kada ću sebi reći HA pa naravno da si se zajebao, šta si mislio, da ćeš odjednom trčati 2 km/h brže, da ti je to neko poklonio na lepe oči?
kad su nakon sat trčanja krenule oštre uzbrdice morao sam konačno da prihvatim činjenicu da mi je prosto sve za 50% lakše nego do juče

pred kraj sam se malo nećkao, da li da se vratim uobičajenim putem koji mi je već monoton i previše bih razmišljao o tome koliko minuta ili km mi je ostalo, i na kraju sam skrenuo ni sâm ne znam gde i zašto
pa sam shvatio da sam očekujući jednu ulicu završio u drugoj, pobegao u treću, počeo da računam da li ću namaći na planiranih 22km za dva sata i nastavio da vijugam gradom
ne, 20km neću sigurno, to je previše ispod plana, idem na 21

kad sam stigao do 21 primetio sam da su mi se tek tada noge odvezale (?) pa sam kao i ranijih godina otrčao par krugova oko šoping centra
još par klinaca je provalilo taj krug od 500m i vrteli ga biciklicama pa smo se jurili neko vreme i tako mi je poslednji km ispao najbrži u toku dana
što ti je motivacija
22km sam prošao na 300m od kuće pa sam trčao još neko vreme da mi barem bude okrugla brojka u minutima i sat sam zaustavio na 1h59 i tačno na mestu gde mi je pritrčao čopor lokalnih pasa lutalica i krenuo da skače po meni
opalio sam tuce fotki gopro kamericom (nisam nosio telefon zbog moguće kiše) i sve se završilo na najbolji način

vidim da su stavili ajfon 7+ na krvničko sniženje, oduvek me je čačkalo koliko je on zaista veći od 7 s kojim sam trčao prvu polovinu godine a evo sa ovim treningom imam i razlog da se častim
s tim da ću na neobavezna trčanja i dalje nositi samsungića a na sve iole zvaničnije treninge ću ići sa garminom i eventualno akcionom kamericom kao danas

Nema komentara:

Objavi komentar