utorak, 30. srpnja 2019.

nazivi

Malo je čudno to što na engleskom pace znači ritam a na italijanskom mir, što sale na engleskom znači prodaja a na italijanskom so(l), i tako dalje.
Ne znam da li je gluplje kada na srpskom napišu "pejser" jer ako govoriš engleski on ima svoja pravila pravopisa, a kada napišu "biću pacer" taj izraz je već zauzet, na primer tako se kaže za početnika u šahu, odrao sam onog pacera, gde ste paceri, itd.
No nove generacije imaju jako skučen fond reči pa za previše toga nisu ni čuli, i otkud će onda znati da je neka reč već "zauzeta" za nešto o čemu nemaju pojma.
Pa tako s ponosom napišu da su paceri, haha.

Među svim tim nazivima, tempo, ritam, pejs, brzina, setio sam se onoga da je najproduktivnije trčati dužinu na brzini od 50''/km sporijoj od brzine maratona, navodno su najbolje napredovali oni koji su se držali tog pravila. Ja sam Plitvice išao po 5'07''/km pa prema tome Dužine treba da trčim negde oko 6'/km, baš nekako kako ih i trčim.
Iz čega neću doneti euforičan zaključak da sam pogodio brzinu u sekundu, nego ću na svetlo dana izvesti patetičnu emotivnu konstelaciju da je to jednako presporo, kako za Dužinu tako i za Maraton.

Jutros sam stigao na pijacu ali ne i na trčanje, pa sam u nekoj haotičnoj papazjaniji prevezao 6+6km i odatle otrčao 2.5+2.5km nečeg što je počelo kao umorno rastrčavanje a završilo se kao srednji "kasnim na posao nek ide sve u p.m." tempo koji mi nije pao ništa teže nego ono trčkaranje na početku.
Što jes jes, kada ti je teško, bolje je ići što brže jer onda ta teškoća barem ima pokrića i opravdanja, a ako nastaviš lagano tek si se onda sahranio jer pride ne vidiš ni razlog ni smisao mučenja, trčkaraš nekim wannabe odmarajućim brzinama a pritom se i mučiš, fuj.

Neko neandertalsko pleme koje mi je prolazak kroz ovaj grad mesecima pretvaralo u protrčavanje deponijom sa maramicom na nosu, otišlo je na godišnji u svoju vukojebinu i sad je odjednom svaka ulica postala lepa i mirišljava, osećam se kao da sam na Majorki, leto je opet predivno i milozvučno kao u pesmi Ane Stanić, metar iznad asfalta.

Nema komentara:

Objavi komentar