Noćas sam sanjao kuma Jankovića, i kao pričamo, ja mu kažem "pa oduvek je Sljemenski bio sedam dana pre Mionice, a sada si pomerio maraton i eto, poklopilo se"
A to sam sanjao zato jer sam sinoć saznao da je danas ta lokalna trka, tu na 19km odavde
A kad sam saznao, bilo je naravno prekasno jer se subota već završila i jer sam se već natrčao koliko sam se natrčao
No lokalna trka se ne propušta jer svakako bih negde trčao pa zašto uvek istim putevima ako bar jednom godišnje mogu po onim brdašcima iznad Mionice?
Kad kažeš da ti je prosečan puls na trci od 40 minuta bio niži nego na poslednjem maratonu, sve je jasno glede ispavanosti motivacije ambicija i euforije
Nešto poput onog vica gde Zeka skače naokolo i viče spid spid spid a žaba leži na stomaku i odgovori mu kreeeekkkk
Obzirom da su se svi preko 40 godina prijavljivali za trku na 5km koja kreće od polovine staze, morao sam da se prijavim kao senior, jer sam samo tako mogao da odem na start duge trke (zvanično 10.5km, a izmerio sam valjda 9.4km) zajedno sam ostalim seniorima i juniorima (m i ž)
Uvek ista šačica juniorki kao i svake godine, s tim da su u međuvremenu neke postale seniorke pa su mi odmakle, a nisam ih ovako kilav ni jurio
Druge dve sam prošao negde oko drugog kilometra kada se završio prvi oštar uspon i nešto nervoznog gore-doliranja, no do kraja je četvrta prestigla treću (u tom trenutku) za koju sam navijao, što je još jedna potvrda zašto nikada ne bih trebao da uđem u kladionicu, kao što nikada i nisam
Odatle sam do kraja na svakih par km stigao po nekog, a prošao sam i dva veterana koji su sa pola staze (naš 5-ti kilometar) krenuli kada je kroz taj punkt prošao vodeći senior
Tu sam neko vreme u sebi gunđao jer ih je bilo samo trojica, dakle prvi koji je krenuo pet minuta pre mene je ušao tri minuta ispred mene, a drugog i trećeg sam prestigao iako su imali pet minuta fore
Podeliće medalje bez ikakve muke, jer četvrtog nisu ni imali za konkurenciju
No karma je sve ispravila jer su se ovi ispred mene malo nestručno podelili po kategorijama pa sam nakon proglašenja juniora ja prozvan kao treći senior
Da čudo bude veće za seniore su bile predviđene i novčane nagrade pa sam tako kada se sve preračuna zaradio 10 evra po kilometru odnosno za svakih pretrčanih 50 metara po jedno pivo
Eh kad bih mogao da se zaposlim na takvom mestu, trčao bih svakog dana od Struganika do Mionice i ne bih tražio da idem u penziju sve dok ne napunim 107 godina
Nema komentara:
Objavi komentar