nedjelja, 7. srpnja 2019.

mali krug

Zanimljivi su ti krugovi koje napravim na trčanju, kada ih kasnije pogledam na karti.
Oko manjeg od 7-8km nacrtam veći od 12-15km pa vidim kako su mi se ambicije skupile od jutra do popodneva kao kad ubaciš vuneni džemper u veš mašinu na 90 stepeni.

Da, manje kašljem, da, još uvek osetim blagu drhtavicu u celom telu nakon svakog intenzivnijeg napora, da, deluje da mi je iz dana u dan sve lakše da trčim (to jest ne *deluje* nego su pauze sve kraće ili ih nema i više ne postoje nesavladive uzbrdice zbog slabosti u butinama), i opet da, nisam još ni na 90% a kamoli na 100% normalnog zdravog osećaja i svaki napredak može da bude samo korak napred nakon čega usledi pola koraka unazad i cvrc.

No juče sam na kraju dana ipak bio zadovoljan.
Nešto što je ranije bilo samo par minuta igre pre par dana je postao Trening iz snova, onaj famozni kilometar koji sam kroz ubrzanja otrčao kao u najboljim danima, pa samo malo sporije.
Shodno tome svestan sam da čak i ono čime sam nezadovoljan i smatram ga mizernim i sramotnim, uopšte nije mačiji kašalj za nekog ko još uvek vuče tragove bolesti, pa i tih 9+7=16km znače da bih tako "jadnim" kilometražama za mesec dana nakupio 16x31=496km što je na ovim temperaturama više nego dovoljno i za ambicioznog elitnog atletičara, jer usput dosta pređem i na bicikli.

Apetit mi se smanjio sâm od sebe, traži mi se tečnija hrana, manje voće a više povrće tj razne salate, a sve slatko me već mesec dana stravično odbija.
Juče sam sebe naterao da pojedem proteinsku pločicu koju sam dobio na nekoj trci i koliko god sve to bilo sa nekim specijalnim vrstama šećera u minimalnim količinama, opet sam je izdrobio i pomešao sa jogurtom i nekim anti-slatkim dronjcima ne bih li je maksimalno razblažio.

Već mi je postalo uobičajeno da za užinu skuvam kafu i uz to pojedem nešto sira ili kuvano jaje ili nešto ribe/mesa, a ništa od ugljenih hidrata od kojih mi samo šećer kljokne ispod nule kada je za to najgori trenutak.
Juče sam u šorcu od 200g i sa telefonom od 150g (tako sam stao na vagu) imao 66.6kg što je eto napokon bliže 66 nego 68 pa mi se kad ozdravim možda i koraci produže, ipak će nogama biti lakše da odbace manji teret.

Nema komentara:

Objavi komentar