ponedeljak

u ponedeljak sam bio ubeđen da neću uspeti da potrčim ni metra, nekako su mi bile naduvene noge od onog pešačenja veče ranije, a verovatno i zbog umora od trke, koliko god sam je otrčao kao malo jači tempo trening

onda sam se davio i gnjavio i nešto čekao i sačekao previše, a popodne sam imao zakazan neki ručak
pa sam u svom stilu naprasno odlučio da pređem što više u što manje vremena, i na kraju se završilo tako da sam krenuo na pešačenje a pretrčao 10 od ukupno 13 kilometara
nakon ručka još sat i po vožnje biciklom koliko da se to sve slegne, a potajno sam se nadao i da će vožnja imati terapeutsko dejstvo na ove napaćene noge

opet se ponavlja isti scenario, da ću umesto da se odmorim i u par popodneva otrčati po par kilometara nekog kvalitetnog Treninga, pokušati da natrpam što više akcije i egzotike između dva vikenda