četvrtak, 25. srpnja 2019.

išijas

Ovo je već koliko, 7 meseci ove godine, i 2 poslednja meseca prethodne, dakle čitava jedna trudnoća kako osećam nešto u leđima, ali ne toliko strašno da bi me onemogućilo u bilo čemu, u normalnom životu. Osim naravno onog pada 2 dana pred novu godinu, kada sam nešto istegao i uklještio pa ćopao par nedelja nakon toga.

Potrebno mi je par sličica da bih napisao blog o patikama no on će sačekati još desetak dana, jer sada uglavnom nosim Asics Noosa FF kombinaciju leve zelene i desne crvene, i njih dve su stigle evo i do 900km, dok je drugi par negde oko 350km. Tako ih i u svesci zapisujem pored kilometraže trčanja, ZC ili CZ.

Ove ZC su već dosta razgažene ali još uvek nisu za penziju, dok sam u CZ stavio nove uloške da bi i oni na treningu dobili neki oblik prema stopalu, onako ravni kao daske nisu baš najkomforniji mogući. U tim CZ sam čak trčao i polumaraton u Tuzli, nisam hteo da uzmem novi treći par CC (obe crvene) nego sam odabrao noviji od dva stara para, eto da bih bio šaren. Sve zarad lajkova.

Primetio sam da mi se taj osećaj da "nešto nije u redu" sa leđima pogorša na bicikli pa sam izbegavao i mtb i posebno trkačku, i sad mi je to nekako tužno jer leto će brzo proći i ostaće samo trčanje kao mogućnost rekreacije a tada će mi naravno biti žao bicikle i što nsiam otišao na Divčibare, Debelo brdo, Mravinjce, bilo kuda što će mi kasnije nedostajati. Ne znam ni da li će se to promeniti na jesen, za sada delujem sebi zacementiran u ovakvom stanju i ritmu.

Nema komentara:

Objavi komentar