petak, 5. srpnja 2019.

svaki dan rođendan

dan je počeo hajd da kažem neuobičajeno jer sam pretumbao neke obaveze i odlučio da umesto pored reke odem na jutarnje trčanje do... groblja!
naime danas bi nekom bio rođendan pa je običaj da se ostavi cveće i tako.
naravno da nisam trčao po groblju, nego samo do nekog sporednog ulaza gde sam privremeno zaustavio snimanje treninga.
rekoh treninga zato što mi je ničim izazvana na um tresnula ideja da možda mogu da pokušam neka kratka ubrzanjca.
pred kraj.
i kad mi je na telefonu pisalo 4.9km nisam ni pokušavao da ubodem tačno 5.0 jer mi je svejedno, i odmah sam započeo ubrzanja od po 15 dvokoraka.
nakon toga lagani deo od 10-12-15 dvokoraka, već prema inspiraciji ili prema rasporedu raskrsnica odnosno pešačkih prelaza.
praktično mi je ceo taj kilometar blago uzvodno ali bez obzira na to lepo sam trčao i bez previše zapinjanja, onako tečno.
ili je bolje reći glatko.
nisam poneo traku za merenje pulsa pa sam par puta bacio oko na telefon, negde na trećini mi je prosek tog šestog kilometra bio 4'14''/km, na dve trećine je zbog ulice koja je izraženije uzbrdo spao na 4'19'' ali sam do kraja malo pružio korak i popravio prosek na sasvim prihvatljivih 4'12''/km.
kada bih mogao tako deset kilometara, bio bih zadovoljan, haha, no bez obzira na nemoguće ambicije nešto će se morati popraviti jednom kad ozdravim.
srećom se nisam nijednom zakašljao za vreme tog poslednjeg kilometra.
na 200m od kuće, kad sam primetio da mi se merač okrenuo na 6.0km sam nakratko zastao u hladu nekog četinara da se istegnem i malo izduvam, da ne ulazim u kuću znojav i vreo.
nakon nekoliko minuta trijumfalnog samozadovoljstva mogao sam mirno da otrčkaram još taj minut i da pozovem pse da me terapeutski oližu od glave do pete.
pre nego što sam potrčao, negde pred kraj istezanja, primetio sam da mi noge dršću kao prutići, s tim da to sigurno nije od napora (jer sam mogao i jače) nego od nekog nervnog nadražaja ili manjka istog, pa je nemoguće kontrolisati mišiće kojima je prehlada oduzela dotok energije i koordinacije.
na kraju će još ispasti da je sve ovo bio neki virus.
kako god, sve je izašlo na mizernih 6.2km što ostavlja nadu da će mi popodne/predveče biti još bolje, i da ću za 15 dana ipak biti sposoban za taj famozni noćni polumaraton, makar ga i dva sata trčao ali samo neka ga otrčkaram, kad sam već uplatio startninu.
blog je opet ispao nemaštovito tehnički ali ni blizu suvoparan kao murakamijev.

Nema komentara:

Objavi komentar