pa je se setih jer mi je danas bio radostan dan.
ali ne što sam raskinuo sa curom,
jer curu ni nemam, jbg žena mi ne dozvoljava.
to je taj mučenički život koji vodim,
uvek neke žrtve, neka odricanja...
nego sam išao da tražim neke kučiće bačene.
uzmuvale se gradske zaštitarke pa rekoh da se pridružim akciji.
pa ujutru peške, a popodne biciklom.
zadržaću se na ovom jutarnjem activitiju.
ponikom do izlaska iz grada, pa odatle na hard core trail.
krenuo lagano, da ne može lakše.
samo sebi govorim NEMOJ PUĆI, moraš sve trčat.
i trčao ja makar bilo 7 km/h, ali sam trčao, barem je tako izgledalo.
valjda.
strmo pa kamenje pa strmo pa blato pa strmo.
a ja stoički trpim i brojim korake.
bio sam bliže sedmici no šestici ali nisam gubio nadu.
i da vidiš čuda, kad sam krenuo nazad, skinuo majicu dugih rukava.
prvi put u životu nosio onaj salomon ranac/prsluk.
zadovoljan.
prezadovoljan.
i valjda sam se zagrejao, spori start se isplatio.
i gas gas gas gas, i do kraja vidi čuda.
spao mi prosek na 5'59"/km.
đihaaaa!
a'pćihaaaaaa (opet krenula fakin alergija)
Nema komentara:
Objavi komentar