drugi raketni potez je usledio nakon samo par minuta kada sam odlučio da trčanje odgodim za popodne dok malo otopli, pa sam otišao do lidla.
u povratku iz lidla sam sa sve prepunom korpom i jednom od dve bisage raketnom brzinom stigao kući jer me je poterala raketa zvana severac, te sam na najmanjem zupčaniku vrteo kao da me snimaju kamere tur d fransa.
popodne je usledio sledeći raketni udar po pedalama jer sam istrasirao mnogo zanimljiv krug za trčanje do kojeg je opet trebalo stići biciklom.
krenula je i lola novim bajsom pa smo opet niz isti vetar odjurili ovim običnim gradskim biciklama preko 30 km/h do periferije, gde sam SHVATIO JEZIVU STVAR, A EVO I KOJU!
naime tanka oprema i tanak šuškavčić, pa to bih i inače nosio na +15 da imam šta da navučem preko znojavog dresa dok se vraćam biciklom po vetru, ali sada je bilo samo +10 sa povremenim oblacima, i kada dune plus se naoblači, nije mi bilo prijatno čak ni tako suvom, a kamoli da se sav znojav i mokar vraćam direktno u vetar.
pa sam se nakon nešto kruženja naokolo vratio suv kući, i ne naročito smrznut, uz tu cenu da uopšte nisam trčao.
budem valjda odmoran sutra, možda ništa ni ne smeta napraviti dan pauze nakon 11+11km juče i prekjuče.
tako se razmenom raketnih udara između svetog trifuna i svetog valentina završio ovaj jednodnevni rat između trčanja i moje malenkosti, mojom pobedom.
Nema komentara:
Objavi komentar