naime ne pamtim da sam sanjao kako idem poznatim ulicama, trgovima, zgradama, doslovno svi snovi su mi po sasvim izmišljenim gradovima od kojih se neki detalji ponavljaju a novi redovno iskaču niodakle.
i noćas sam se probudio usred istog takvog sna i javilo mi se ukazanje-objašnjenje:
snovi tojest podsvest samo imitiraju ono svesno u meni, tojest pokušavaju da mi kažu kako mi sopstvena glava nije Kuća.
jer i u stvarnom životu često dolazim u situacije kao da sam u nečijoj nepoznatoj glavi, situaciji, aktivnosti.
na trčanju ili bicikli do samog izlaska iz raskrsnice često ne znam na koju ću stranu skrenuti, odem levo pa se setim da sam hteo desno ali se po pravilu nikada ne vratim nego odem tako tim neplaniranim putem i nastavim da se dalje snalazim kuda ću i kako ću.
i tako me podsvest vežba i priprema na sve i svašta.
poput onoga kada sto puta sanjaš da se neko razboleo ili umro, ili da su ti ukrali bicikl ili auto, e onda ako se nekad nešto i desi, uglavnom si bar malo pripremljeniji nego da nikada nešto slično nisi ni sanjao.
makar.
tako i moji snovi mene vode na maratone koji prolaze kroz kancelarije na sedmom spratu ili podzemne prolaze, krcate parkinge u stambenim blokovima, i umesto da se u snu odmorim kao normalan čovek, ja se dodatno izmrcvarim kao da sam prenoćio u nekom najtežem kvizu.
hvala, ne mora.
Nema komentara:
Objavi komentar