Veca se ne bi s tim složila, ali šta ću, vujaklija je na mojoj strani.
odmah od prvog metra sam prepoznao onaj osećaj "lakih nogu" pa je i prvi kilometar bio ispod petice, da su neka sretnija vremena bio bi ispod četvorke ali ajd, daj šta daš.
kad mi je već lepo krenulo, bilo je bolje razmisliti koliko otprilike mogu da držim sličan tempo, umesto razmišljanja da li treba da pokušavam da produžavam trčanje po cenu da iz galopa pređem u dosadni kas.
primetio sam da su jedno gradilište poravnali i učinilo mi se da se nazire stazica koja po kamenju izlazi na železničku prugu na kilometar od stanice, pa sam udario prečicu i popeo se na nasip.
nisam odavno tuda protrčao, sa istočne strane stanice, jer je popravljana pruga i menjani pragovi, pa su sve zasuli oštrim novim kamenjem iz kamenoloma koje bukvalno cepa đonove, na šta nisam bio spreman.
tako da sam prošetao prugom par stotina metara dok nisam ugledao sledeći silazak stazicom, kuda radnici obližnjih firmi koriste prečice, pa sam dalje nastavio do kuće.
fora.
Nema komentara:
Objavi komentar