australofenixus

postoje tako, stvari. nešto te muči. nešto se pitaš. nešto saznaš, nešto drugo ukapiraš skroz naopačke. nekad otkriješ da je bilo naopačke pa ti bude smešno, nekad i ne otkriješ. postaneš vlasnik naopake istine. ako se to tako može reći. jer istina nije jedna, bar kad se radi o našim stvarima. da ne kažem uverenjima. shvatanjima. osećanjima.

i sva ta saznanja, mogu biti važna i nevažna. tipa ono kad saznaš da svinja ima 12 sisa, i postane ti jasno zašto se za nekog kaže da je suvišan "kao 13-to prase". pa to je epohalno otkriće. i ja mu verujem na reč. mislim, nisam nikada pokušao da se prišunjam nekoj krmači na spavanju, i da joj prebrojim sise. ako se ne računa lola u onoj fazi kad je imala 75 kila.

ili ono, kad si prvi put zaista shvatio kako se zemlja okreće oko sunca, i oko svoje ose, i da se mesec okreće oko zemlje, ali kontra smerom, pa se za 29 dana "okrene" 27 puta. tu negde. ako nisam previše zbrzio. jer ako ćemo da verujemo svojim očima, okrene se svakog dana, a ako zažmurimo da bi malo bolje razmislili, okrene se samo jednom u 29 dana. dakle ako se gleda sa nekog balkona, minimum 4 sprata iznad mlečnog puta, putanja meseca bi bila neka gnjecava sinusoida. a pogled sa sunca bi bio poprilično monoton. s tim da je na suncu ionako pretoplo da bi odatle gledali mesec. a i podaleko.

jedino nemam pojma da li se i sunce okreće, ili bi nam tako zemlja i mesec ponekad zašli iza leđa. no sva sreća da je osmog dana bog stvorio vikipediju, pa ćemo i to ubrzo otkriti. (...) sat vremena kasnije (jbg, začitao sam se) znamo i to da se sunčev stomak obrne za 25.6 dana a teme za 33.5 dana. dakle vrat mu je vrlo fleksibilan čim dozvoljava takve cirkuske akrobacije poput onih "žena od gume". ovo je pak "baja od plazme". kažu da je sunce većinom od vodonika a ostatak je uglavnom helijum. zato stalno lebdi na nebu i nikako ne padne dole, jer se i oni dečiji baloni pune helijumom, bar tako kaže onaj čiča što ih prodaje na vašaru, a on nikada ne laže. jer nema razloga.

kad se jednom već zaljubiš, balon ćeš ionako da kupiš, lagao te čiča ili ne lagao. i da, mesec je zaljubljen u zemlju, jer joj uvek podmeće svoju svetlu stranu. mračne osobine nikad ne pokazuje, jer iznad svega ceni instituciju braka.

a kad bi u suncu zadržali vodonik i onaj helijum zamenili kiseonikom, dobili bi vodeno sunce. iliti vatrenu vodu kako su indijanci zvali viski. samo ovo nemoj nikom da kažete inače će već neki ludak to da patentira i koliko sutra ćemo imati na raspolaganju viskija u zapremini 330 hiljada puta većoj od zapremine zemlje. što bi dalje značilo da bi viski postao jeftiniji od vazduha i glavna namirnica na zemlji. a što bi nam pak savršeno odgovaralo jer kad bi se sunce ugasilo, trebalo bi nam čak i više viskija od toga, da bi se zagrejali. pa jel da? još samo neko da nam objasni otkud se sva ta silna rakija peče u kazanu koji se zove mlečni put, e to bih baš voleo da saznam.

i na kraju, na prvom mestu top liste, naj otkrovenje od onih s početka priče, za one koji su još uvek trezni nakon svih ovih isparenja: dakle glavno saznanje je bilo to da sanjamo zato da bi se pripremili za ono što možda dolazi. dakle ne sanjamo da nam je umrla mama zato što mrzimo mamu, kao što se neka deca uplaše, nego sanjamo da bi se pripremili za taj tužan trenutak. sanjaš jednom, sanjaš dva puta, pa posle toga kad se i desi, nije ti više šok. evo ja sam sanjao, pa barem deset puta da su nam ukrali auto. ma već su mi dosadili. sutra pogledam u garaži, a on još uvek tu. pa više su mi se smučili. jebo vas đavo lopovski, pa ukradite ga jednom da valja, i da više ne sanjam te gluposti. ionako ga vozim jednom u dva meseca. zašto ne sanjam da su mi ukrali biciklu? a bar da imam neki ferari pa ajde, nego sad već i zadnji rekreativci kupuju duplo skuplje bicikle od ovog auta. tako to ide. za dve godine po sistemu "staro za novo" zameniš auto za mobilni, a za još dve godine zameniš mobilni za lilihip. i dobro, samo malo doplatiš.

jaaaao pa ja dok se nisam povredio nisam imao pojma koliko sam pametan. pola dana sam trčao a pola dana kunjao i vukao se ko mrcina. nisam stigao da svu svoju genijalnost izbacim na površinu. kao posle velikih talasa, pa ono što ostane na obali, znate, sve one dragocenosti. tek sad mi je neka tajna sila dodala na tom sjaju u očima, ili je to eventualno odsjaj od sinedola kojim mažem taban. ili od faširanih šnicli, nema četvrto. mada je skoro uvek neka kombinacija, nikad nije skroz jasno ni skroz mutno.

i da započnem ono što mi je stajalo kao samo jedna rečenica, u skicama, a sve ovo ispred, ali SVE je bio samo bespotreban uvod. al nemojte da se ljutite zbog toga, jer nekad npr zagrevanje bude zabavnije od trke, pa jel tako. dakle razmišljam ja, kad ugasiš profil na fejsu, praktično umreš. i onda napraviš novi profil. to je isto kao ono kad si sanjao da su ti ukrali auto, a on sutra opet tu. a ovako nestaneš, pa se opet kloniraš iz pepela, kao ona ptica, emu, dodo, tako nešto. uglavnom bilo je neko ime na esperantu. verovatno je bila odande poreklom, pa zato. ko bi to pamtio, na ovom svetu ima više jezika i više država, nego ljudi. ja bar tako misim. umem da nabrojim bar dvadeset jezika, država minimum trideset, a ljudi, brate, ako nakupim tuce, pa ja sam budući nobelovac. dakle ta ptičurina je tema. sva sreća da postoji gugl, umalo napisah ihtiosaurus, tek sad shvatih da to nije ptica nego riba. sreća da nisam u nekom kvizu, zajebavali bi me do kraja života. kad uđem u mesaru trlić da kupim pečeno pile, spakovali bi mi dve konzerve sardina. evo tvoje pečene ptičice sale, i prijatan ti ručkić.

nego o ovome se radi. ne plašim se ja smrti, nego vi. dakle kad ja na svakih 6 meseci ugasim profil, vi se pripremate za onaj dan kad me više neće biti. i onda kad me jednom stvarno ne bude, biće vam lakše. to jest, dotle ću već toliko puta nestati i opet se pojaviti, da će vam biti svejedno.
- onaj opet nestao.
- ma zabole me. vratiće se čim ogladni.
- ali ovaj put zauvek.
- ma taj je svaki put nestajao zauvek, tako da mu više ništa ne verujem. ne mora ni da se vraća.
eto vidite. i posle kažu da ne postoji onaj svet i zagrobni život. malo morgen. nemaju oni pojma šta pričaju. nego samo ne znaju kako da to izvedu, da se vrate iako ih niko nije zvao. a ja sam vam odao tajnu. rekao mi australopitekus. taj je navodno poslednji put ugasio profil na fejsu pre dva miliona godina, a juče sam video jednog za volanom taksija. original. jedino sise, malčice manje je imao, ali to se danas reši dok si reko keks. a ostalo, ma kopija. pljunuti onaj. čak mislim da će na profil da metne istu sliku, i da okači istu pozadinu. nema taj dovoljno mozga da bi uradio drukčije. eto.

ukratko i za one koji još uvek nisu shvatili, od juče u 15:20 imam jednog prijatelja na fejsu. dakle iduće godine, i svake sledeće, ako budu 16-og novembra u 15:20 svirale sirene, tek da znate da nije zbog tita.

eh da. i sinoć odem ja kod psihoanalitičarke.
dobar dan, dobar dan.
ustvari ovako je išlo
- dobro veče.
- dokle smo ono stigli zadnji put?
- paa, nisam imao nijednog prijatelja na fejsu, a bio sam podesio da zahtev mogu da mi pošalju samo "prijatelji prijatelja"
- pa si tako bio sve zajebao
- daaaa, čak ni čak noris nije mogao da mi pošalje zahtev, mogao je samo da čupa kosu
- ovo "čak ni čak" zvuči malo uvrnuto
- uglavnom doktorka, osećam se čudno...
- zašto dečko?
- pa znate, na onom fejsu, od malopre imam JEDNOG prijatelja...
- ne brini se zbog toga, polako, steći ćeš još prijatelja.
- ma nije to doktorka, bojim se... da je jedan... PREVIŠE!
- a jel' tako? previše, je li? prespavaj sale, pa mi reci sutra šta misliš o tome, hladne glave...

a na večerašnjoj seansi, osetio se veliki napredak. napokon sam povratio samopouzdanje. kažem vam ja da je danas bio neki specijalan dan.
- doktorka, hvala vam! do juče sam se osećao kao niko i ništa! sada opet gospodarim svojim životom! (udarac šakom o sto) napokon imam i ja koga da anfrendujem!
- to sale kućo stara, ali nemoj još
- zašto?
- polako, čekaj, de ćeš pred rudu? koja je poenta da nedostaješ samo jednoj osobi? sačekaj da se povežeš sa svima do kojih ti je stalo, i onda, kad se najmanje nadaju, opet krkkkk nož u leđa!
- jaoo tako je doktorka, tako je. dakle dok ih ne okupim svih pet, da se pritajim?
- tako je mali, brzo učiš. a sad pravac na spavanje, crtani film je odavno prošao!