Juče je bio neki jako lep dan, i sad, primetio sam da sam promašio periodizaciju jer sam u četvrtak bio super odmoran, a samo sam se lagano provozao biciklom dva puta po nepunih sat vremena. I šta sad raditi ceo petak, nije mi bilo jasno. Nekako spontano sam odlučio da ovaj vikend ipak neću presedeti u autu, nego ću lepo i juče i danas i sutra da provedem što je moguće više vremena u prirodi. Valjda mi je dosadilo ono "treniranje", dva trčanja po sat vremena dnevno, ja kad god pokušam da glumim profija meni se to ubrzo smuči. I vratim se u rekreaciju. Ništa, krenuo ja prvo biciklicom 3.5 km dok izađem iz grada, pa zatim otrčkarao prvih 6km asfaltom. Za pola sata, dakle 5'/km, mrtvački, samo što nisam u trku zaspao. I tu zastanem na jednom mostiću, malo se istegnem, i dalje nastavim peške. Preko jednog brda, pa nizbrdo strčkaram, pa se popnem na drugo brdo, onako penzionerski nogu pred nogu, i tako... Rekoh, što duže ostanem na vazduhu, to bolje. I taman sam tako uknapio taj triatlon da sam došao do bicikle tačno u onaj predvečernji trenutak kada pomisliš kako više nije dan nego je ono "ni tamo ni vamo". Zadnjih 3.5 km sam se malo smrzo jer je na bicikli hladnije nego peške, ali ajde, nisam crko.
Evo kako je teklo to razmišljanje. Dve tačke. Šetam ja tako, i svašta mi pada na pamet. Zašto ljudi vrište dok padaju sa petog sprata. Ja sam jednom davno zaključio da je to zato što se vrištanjem napnu mišići koji drže rebra pa je veća šansa da sačuvaš bar jedan ili dva unutrašnja organa od pucanja, u odnosu na ono kad bi samo mlitavo tresnuo o zemlju. Mislim, ljudi verovatno vrište i dok ispadaju iz aviona sa 9km visine, ali neka ih, nada i treba da umre poslednja. I tako, počeo sam da razmišljam da li sam ja pametniji ili gluplji od nekoga koga boli uvo da sâm dolazi do raznih saznanja, nego lepo to pročita. Njemu treba minut, meni pola sata, a dođemo na isto. E sad, da li taj proces mozganja dodatno opamećuje čoveka, to je pitanje. Npr da ne postoje nauke, jednačine, ja bih i sâm mogao da izmislim da v=d/t jer ako iz Pričevića dotrčim kući za sat vremena, a biciklom stignem za pola sata, normalno da je brzina duplo veća na jednako dugačkom putu. E međutim kad dođemo do E=mc^2 , šta da se lažemo, kako bih ja do toga došao? Razumem ja da su energija i masa međusobno pretočivi pojmovi, ali zašto baš brzina svetlosti, pa još na kvadrat, nemam pojma da me ubiješ. Što ne znači da ne smem da razmišljam o ostalim stvarima, naravno.
Slično tome, ne mora da znači da su ljudi koji izmisle svoj FB status pametniji od ljudi koji samo nešto prekopiraju. Čak štaviše, verovatno je svaka prekopirana mudrost pametnija od mojih doskočica. A i ti koji su prepisali, ako su prepisali nešto pametno, pa valjda znači da su i oni to razumeli, dakle nisu glupi. Zašto bih onda ja mislio da sam najpametniji, ako nigde nema potvrde da sam pametan, nego jedino što možeš sa sigurnošću da zaključiš, to je da se često PRAVIM pametan. Ja KAO sve znam, ja KAO dođem do svakakvih zaključaka. To što nečiji deda voli da vozi biciklu, ne znači da će ikada otići na olimpijadu i tamo usput odsprintati Kevendiša. Tako i mi blogeri imamo poprilično male šanse za Nobelovu nagradu u disciplini: Ulična filozofija. Pod-disciplina: Vrištanje u slobodnom letu sa petog sprata. Kad bi postojao Fakultet za Beskorisna Pametovanja, ja bih mogao uslužno da pišem magistarske radove po deset evra. A doktorate bih sastavljao za sladoled, jer mi je lakše kad mogu sâm da smislim temu. Nažalost takav fakultet ne postoji, pa nikako da se obogatim. Osim ako ga sâm ne osnujem.
A i ta pamet, to je čudna stvar. Kad pogledaš, najveći pljačkaši, serijske ubice, vođe raznih sekti, svi su odreda bili izuzetno inteligentni ljudi. I šta je sad pamet jbt? Da li je inteligencija to, da svoju pamet upotrebiš da bi istrebljivao svet? Ko je tu lud a ko zbunjen? Kako pametan čovek može sebi da dozvoli da bude lud? On koristi svoju inteligenciju na to da zajebe policiju, da ga ne uhvate dok s drveta snajperom gađa penzionere. Razmišljam tako, puno je važnija ona neka emotivna inteligencija. Kažu da ima sedam vrsta inteligencije a da me ubiješ ne mogu da se setim više od 4. Nema veze. Ja kad pišem nikada usput ne guglam, to mi dođe kao varanje. To bi definitivno značilo da se "pravim pametan" što mi nije namera. I kad smo kod pameti, oduvek sam se potajno divio onim tekstovima u Vikipediji. Znaš, kad treba da započnu neki članak.
Evo sad ću da napravim jedan Test. Uzeću neki pojam, koji mi prvi padne na pamet, pokušati da ga opišem, pa ću da uporedim sa tekstom iz vikipedije. Evo neka bude Sport. Šta je dođavola sport? Sport je... pojam... koji obuhvata sve... oblike? vidove?... ljudske aktivnosti, (a nije ni samo ljudske, imaš npr jahanje kao sport), kojima je (aktivnostima) cilj poboljšanje sopstvenih fizioloških (psihofizičkih, motornih, čega sve, wtf???) parametara, mogućnosti? (sad se već gubim) kao što su snaga, brzina, veština, kako zbog sopstvene psihofizičke dobrobiti, tako i zbog upoređivanja sa drugim sportistima na raznim takmičenjima. Brate ovo ne da zvuči nakaradno, nego me je prosto sramota što sam ga napisao. Ail ajde, nemam vremena da sad pola sata prepravljam jednu rečenicu. Možda bi mi bilo lakše da je napišem skroz ispočetka.
E a hajde sad da pročitamo šta piše na vikipediji.
Hrvatski: Športom (ili sportom) nazivaju se fizičke aktivnosti koje čovjek izvodi iz natjecateljskih razloga.
(zanimljiva definicija, jer odvaja sport od rekreacije. ako se neko sprema za maraton i trči 6'/km, onda je on sportista, a ako ja trčim samo iz sopstvenog zadovoljstva i prođem pored njega 4'/km, to još uvek ne znači da sam sportista. hmm, intrigantno)
Bosanski: Sport je fizička ili mentalna aktivnost koju čovjek izvodi po utvrđenom skupu pravila, u cilju natjecanja sa protivnikom ili protivničkim timom, uz primjenu propisanog sistema bodovanja na osnovu kojeg se utvrđuje pobjednik.
Srpski: Спортом се називају такмичења која су најчешће у сфери физичких активности, али постоје и спортови који нису везани за физичку активност, као на пример шах. Неки од разлога за бављењем спортом могу бити разонода, развијање тела, побољшање способности, такмичарски дух, као и финансијска добит.
Engleski: Sport (ili sportovi) su svi oblici (obično natjecateljske) telesne aktivnosti koji, kroz neobavezno ili organizirano sudjelovanje, koriste održavaju ili poboljšavaju fizičke sposobnosti i vještine, a pružaju zabavu za sudionike, te u nekim slučajevima, navijača.
(jebote ovo kako su englezi napisali, ladno i seks ispadne sport, mislim pročitajte sad još jednom ovu zadnju definiciju :-D )
Ćuti, nisam loše prošao. Doduše u startu sam omašio jer kad sam rekao "sport" ja ustvari nisam pomislio na sport nego na fizičku aktivnost uopšte. Pošao sam od toga da je sve sport, i ono kad trčiš sa psom na Adi, i kad odeš u Pingvin na klizanje, i kad odeš na pešačenje kanjonom reke Gradac. Što naravno nema veze sa sportom. Nego ja doživljavam sebe kao sportistu, jer se povremeno pojavim na nekoj trci, i onda sve što radim u slobodno vreme takođe nazivam sportom. Eto otud zabuna. Ali sad sam pametniji, sad bih drukčije napisao. I tu se vratimo na ono gore razmišljanje, da li je bolje do svega dolaziti svojim tokovima, ili je bolje jednostavno izguglati, pročitati, i doviđenja. Nemam pojma. Ponekad valjda nije loše ni shvatiti gde praviš greške u razmišljanju. Uloviš ih kao leptira u mrežu.
I tako sam se nešto zamislio juče, dok sam kao samouki geometar koracima premeravao neke livade iznad Lelića, sve mi je to proletalo kroz glavu ko je pametan a ko je pametniji, i pogledam jedno drvo, i vidim, znate one crvene bube što ih se nekad skupi sto komada u podnožju drveta? E vidim jednu takvu bubu. Krenula je negde odozgo, i piči prema zemlji. I hodam dalje, i razmišljam, jebote pa i ova buba zna gde je pošla, i zašto, a ja već dva i po sata tumaram po brdima a da ne znam tačno ni gde ću ni dokle ću. Imam manji mozak od najmanje bube. Toliko o pameti. I dalje odatle sam prestao da razmišljam, postalo me sramota. Samo sam trčkarao i pevušio neki pop pesmuljak od Ane Stanić. Eto na kolicno mi se mozak smanjio u samo jednom trenutku. Emotivna inteligencija. Njen um je moj vakuum. Boom.
Nema komentara:
Objavi komentar