nap0k0n

pa ne znam ni šta da vam kažem...
nakon onih 7+10+10 su usledila dva dana na bicikli, koje sam u detalje opisao u par mejlova drugovima, pa sam valjda pobrkao kako sam to napisao i na blogu.
kad cvrc, sad vidim da nisam.
posle toga, došla je neka subota, ali ne od onih "subota u maju" (atomsko sklonište) nego od ovih odvratnih novembarskih subota. brate sve su bile, ne znam koja groznija od druge. katastrofa. fala bogu da je prošla i poslednja. 

aaaaaaaaaaaaa pa nijeee!!????
i 30-ti novembar je subota.
ja ću da se ubijem.
tada treba da bude trka na Adi.
znači ili ću tamo da slomim nogu, ili... ili ću da slomim obe.
jer ovo kako je krenulo, biće dobro i ako samo polomim noge.
i dakle posle te subote, ove sad pre 3 dana, došla je nedelja.
ovo zvuči kao kad murinjo piše izveštaj sa trke pa posle trećeg kilometra dođe četvrti kilometar, prosto se iznenadiš tim podatkom.

u tu nedelju smo kao pošli zajedno na trčanje, lola je otišla biciklom par kilometara ispred mene pa je tamo negde trebala da ostavi biciklu i da nastavi da trči.
a ja sam kao trebao da je stignem, pa da se dogovorimo dokle ćemo ići tj ko će gde da okrene, i onda smo trebali da se u povratku sretnemo još jednom.
e ali međutim.

mene je toliko počelo da boli stopalo, odmah s početka trčanja, da nisam znao šta da radim. i rekoh, posle kilometar po asfaltu, da pokušam da skrenem na neku stazicu koja vodi kroz šumu, pa po zemlji i lišću, rekoh, možda će me manje boleti kad je svaki korak pod drugim uglom prema tlu. 

i da vidiš čuda, upalilo je. odoh ja uzbrdo sav srećan što sam nešto uspeo da smislim, baš da se ne vratim kući već nakon kilometar trčanja.
što je najlepše, gore na brdu je bilo proleće :-)
dole je bio neki dim, smog, magla, nešto se natmuštilo, pravi onaj ružan prohladan zimski dan, bljak. 

i tako, gledao ja gde da trčim, pa sam tako presekao jedini asfaltni put i opet produžio dalje makadamima, pa stazama, i tako sam, nećete verovati, stigao skroz do izvora reke Gradac.
kad tamo na samom izvoru društvance sipa vodu u flaše, neko me oslovi, i ja shvatim da je to Sofra poveo tri druga na pešačenje. došli su po kamenju, kroz korito reke Suvaje koja kao što joj ime kaže i nije reka nego kamenjar.

i tako ja, da se pohvalim kako na telefonu imam navigaciju, ladno odvalim "devet i po kilometara od Jadra!" (jadar je mesto gde prestaje sâm grad i odakle se granaju putevi za loznicu i bajinu baštu). kad ova trojica zgranuto povikaše "još 9.5km????? pa rekao nam je da sve ukupno ima desetak km???" haha a oni pešače već tri sata i nisu baš nešto euforični da nastave, jedan je već seo na obližnju klupu, izuo patike i cedi čarape :-)

jbg sad kad sam rekao bilo je kasno, i ostalo mi je samo da se pozdravim sa njima i odskakućem nazad kući. meni je za povratak (na tom pomenutom Jadru me je čekala pony bicikla) trebalo nekih 50-ak minuta, a tipovao sam da će njima trebati bar tri sata, naravno zbog par obaveznih zastajanja.

zanimljivo je da me stopalo nije bolelo ništa naročitije (?) nakon tih 19km gde sam ostao oko dva sata jer sam i ja zastajao, naročito u odlasku, malo zbog slilkanja a više onako podsvesno da odmorim stopalo.

nakon toga sam bio u dilemi da li da jedan dan odmorim noge ili ne, pa sam juče ipak krenuo na trčanje, no neslavno se završilo jer sam odabrao (a birao sam pola sata) neku bzvz kombinaciju patika i uložaka pa me je stopalo bolelo od samog početka.
tako da sam se vratio kući već nakon 25 minuta trčanja, mislivši da ću kasnije da pokušam opet. ali nisam.

zato sam i promenio pozadinu na fb stranici,
jer ona slika govori više od 36 reči :-)
NOVI COVER PHOTO

e danas, šta ću danas?
oćete iskreno da vam kažem?
nemam pojma.
znam da ću negde da krenem trčeći, a dokle ću stići i da li ću se vratiti posle pola sata ili posle dva sata, kad bih imao više vremena napravio bih anketu. sva sreća da neću.