dakle skinuo sam minut sa jesenjeg rekorda u polumaratonu.
na treningu.
jer na trci imam 1h27 (druga polovina Podgoričkog Maratona).
u utorak sam istrčao 1h31, a danas 1h30.
pre dva dana je bilo +9, i izmaglica,
a danas je bilo +8, i opet izmaglica.
čitaj, nije bilo razlike u vremenskim uslovima.
zadnji dan odmora mi je bio 02. novembar,
pa danas nisam bio bitno odmorniji ni umorniji nego u utorak.
dakle i to mu dođe na isto, valjda.
jedna od bitnih razlika je u patikama.
u utorak sam nosio jedne od novih, ali srednje-teških (330g),
a danas sam nosio stare, ali od srednje-laganih (290g).
još bitnija razlika je u profilu staze.
u utorak sam išao po ravnom i nežnim nagibima,
a danas sam trčao po primetnim kupserima.
mislim na uspončiće od po par stotina metara,
na kojima ne možeš da zadržiš brzinu.
uzbrdo osetno usporiš, a nizbrdo sletiš kao da imaš motor u dupetu.
dakle puno su promenljivije brzine.
i za kraj, poslednja bitna razlika je u treningu.
u utorak sam išao promene 100/100, a danas 300/200m.
što je procentualno skoro jedno isto, a evo zašto.
kad trčiš brzo 100m / lagano 100m, nakon one brze stotke ti treba dobrih desetak dvokoraka da usporiš, pa tako praktično završiš trčeći 120m većom i 80m manjom brzinom, što je odnos 3:2, dakle isti kao i kad trčiš 300/200m.
no ostaje činjenica da sam se iz nekog nepoznatog razloga danas bolje osećao, ali ne ujutru i pred trčanje, nego samo na samom trčanju.
nekako sam odjednom i iznenada shvatio da mi nisu teške noge.
zagrevanje 3km kroz grad, bila je neka gužva pa sam se malo pomučio dok nisam izašao na čistinu okolnih puteva, zatim nakon prvih 14' (prosek 4'40''/km ali kažem, sa puno prepreka i dobar deo po kocki) krećem na taj dirigovani fartlek iliti deonice (malo je pertenciozno reći deonice jer intenzitet nije bio jak, mada, kad kažeš da si radio 30x300m sa odmorom između u vidu trčanja laganih 200m, to zaista moćno zvuči) i negde na tačku 10.5km sam stigao za okruglih 46', što je značilo da mi je za prvih 7.5km promena trebalo 32 minuta. prosek 4'16''/km. povratak je bio preko istih kupserčića ali stalno blago nizvodno pa je prošao malo brže, za 30 minuta što je prosek od okruglo 4'/km za drugih 7.5km. i odatle do kuće opet onih istih laganih 3km rastrčavanja, za istih 14 minuta.
to jest, bile su mi čak i previše raspoložene noge pa sam mogao da ubrzam to i na 13 minuta, ali sam pre polaska odlučio da na treningu nikako ne treba pretrčati Pocu (polumaraton) ispod sat i po, tako da sam pokušavao da usporim koliko god je u mojoj moći. i nekako se nogu pred nogu dokotrljah kući, još mi se najviše otegao taj povratak. da je bilo leto i vrućina, mislim da bih to spičio za 11 minuta bez razmišljanja, i pravo pod crevo sa ledenom vodom. ali jbg, zima ima druga pravila.
posle zadnjih nekoliko treninga, razmišljam,
možda mi za vikend nisu potrebne bilo kakve trke.
samo rizikujem da pokvarim ovaj lep utisak.
Nema komentara:
Objavi komentar