četvrtak, 14. studenoga 2013.

burek sa šlagom

znači, vikend. 
nije još stigao ali ga eto tu iza ćoška. 
ja mu tu dođem kao oni putari koje svake godine prepadne prvi sneg. znate ono čuveno "sneg je i ove godine iznenadio putare". slušajući te vesti, čovek bi rekao kako taj sneg nema nikakva druga posla osim toga da putarima smišlja zvrčke. tako i ovi vikendi, taman zaboravim na muke koje mi je doneo prethodni, a već eto sledećeg, oštri noževe i u zasedi skuplja kamenice na kamaru.

ovo je idealna prilika da se osvrnem na prošlu subotu. bila je na par mesta najava tog famoznog Cerskog Polumaratona. trčao sam to par puta. jednom maraton, i par puta polumaraton. to ti je uvek bilo nešto polu-tajno, nit ima trke nit je nema, kao da je pravi neka verska sekta a ne atletski klub.

(u međuvremenu tražim muzičku podlogu za ovaj blog. imam jedan folder koji se zove "Hey Joe 500", i gde mi se nalazi 500 verzija te pesme. neki tip je na svom blogu to opsesivno skupljao, i taman kad je pomislio da je skupio sve što se ne može skupiti, pojavio sam se ja i zatrpao ga sa još stotinak verzija. i svih sto puta mi se srdačno zahvalio. sve dok mu nisam poslao i verziju od Rambo Amadeusa, nakon čega je valjda izvršio samoubistvo jer više nikad o njemu ni glasa nisam čuo)

i tako dođemo mi na trku, a tamo, ne da nema gužve, nego sve izgleda kao da je upravo objavljena opasnost od hemijskih otrova. sedi jedan dečko na nekim klupama, vezuje patike a u pogledu mu vidiš da se pita zašto. malo dalje iza drveta proviruje organizator i valjda razmišlja da li da se pojavi i tresne na sto svih pet startnih brojeva koje je pripremio, ili da ipak pobegne. reče nešto u stilu kako je fino što smo se okupili (to je već zvučalo kao da se radi o proslavi mature, pa u stilu - gle nakon 50 godina ima nas još preživelih?) i kako ćemo eto da napravio jedan fin trening, od nekoliko kilometara. čuj nekoliko. i trčaćemo desnom stranom, kao na treningu. trčaće pored nas i jedan policajac, da nas niko ne bi dirao. i svi ćemo nositi iste majice. - wtf, svi iste majice? jesam rekla da je ovo neka sekta? - prošaputa Lola.

ja sam se dan ranije poprilično umorio na nekakvom trekingu-pešačenju-hajkingu (moram i ja da se modernizujem u izražavanju) i ova trka mi nije padala na pamet, no kako je dan odmicao Lola je uspela da me nagovori. u 7 nisam hteo ni da razgovaram, u 8 sam je samo strpljivo saslušao ali nisam hteo da komentarišem, u 9 sam rekao nek ide ako hoće ali da ne računa na mene, u 10 sam rekao da ću da razmislim, a u 11 sam se spakovao. srećom je start bio u 13 pa je imala vremena da me nagovori. zbog toga mrzim večernje trke, uvek ima dovoljno vremena da se predomislim i u zadnjih pet godina sam ih sve odreda istrčao.

eh da, stigao sam do majice. ali prvo brojevi. kao brojevi se dele prema kategorijama. koja si ti kategorija? ja kažem, ta i ta. eeee onda ćemo tebi da damoooo... OVAJ broj! (pa mi da prvi broj s reda). pa onda onako značajno pogleda lolu. a koja si ti kategorija? lola kaže ta i ta. eeee, a tebi, tebi ćemo da damo... razmišlja... OVAJ broj! (pa joj da prvi sledeći s reda). jako lepo, personalizovani startni brojevi. a tako mala trka, da ne poveruješ. i tako uzmem ja svoj startni broj, dobijem 4 zihernadle. sve po pe-esu. i onda majice. ali pazi, zapamtio je odnekle to ime zorica a zapamtio je i da sam ja saša, to jest da je neko od nas dvoje saška. e sad kako ja ne mogu da budem saška, lola je postala saška, a ja sam postao zoki. samo da znate.

kavaljerski, uslužuje on prvo lolu. je li saška, pita on nju, kakvu ćeš majicu, veću ili manju? naravno da ću manju, reče lola kao iz topa, a organizator posegnu iza leđa, izvadi jednu kesu, i reče - ahmmm, ovde su manje majice, dakle evo za tebe jedna maaaaala mala majičica, biće ti taman. lola ne veruje nikom ništa dok ne vidi svojim očima i naravno odmah razvija majicu da proveri etiketu, na kojoj piše xl. pogleda me belo i samo odmahnu rukom. ionako sam ja stigao na red. a tebi zoki, tebi ćemo veliku majicu, jel tako... vraća iza leđa kesu sa malim majicama, i iz one prve kese, koja je već bila na stolu daje meni veliku majicu. ja rekoh hvala i odoh u auto, a lola mi ote majicu iz ruke i pogleda etiketu. opet xl, znala sam, aahhhahahahhaa. jebote ono nije tamo neki običan pukovnik ni general, ono je dejvid koperfild. da mu daš 20 kesa sa 20 veličina majica, on će iz svake da izvuče xl primerak, i to odmah prvi s reda, uopšte ne mora da mulja u dubinu kao suzana mančić. razmišljam, lako je loli koja nikom ništa ne veruje, pa mora da proveri svojim očima. a šta ću ja, koji svima sve poverujem, kako da poverujem i svojim očima?

i tako, ideja je bila da će trka biti 21km, skraćeno na 9km jer nema dovoljno policajaca da obezbede stazu, a okret možda, eventualno, i ne bude na 4.5km nego malo bliže da se saška ne bi umorila. htedoh da napišem "ne ja nego ona" pa zamalo prepravih u "ne ona nego ja" jer dotle već uveliko nisam znao kako se zovem. računao sam da će okret da bude negde u podnožju brda dokle ima okruglo 3.5km (na nekom mostiću, sećam se sa prethodnih polumaratona) i dok nismo još ni izašli na taj pravac gde je dno spusta, već smo ugledali pandura kako naoružan do zuba čuva onaj šareni čunj na sred puta. nemoj neko da je zakačio čunj, popiće pendrek, viknuh ja panično, pa smo ga svi zaobišli onako u širokom luku. negde pred cilj sam okrenuo nazad i vratio se kilometar i malko da sačekam lolu, ovaj sašku, ili beše zoki... uglavnom jednog od njih, pa smo zajedno trčkarali do ispred cilja, pa sam opet odustao od ideje da pobedim u kategoriji jer sam ionako bio jedini, pa sam opet okrenuo nazad i otrčao ka svojoj kući. imao sam ispred sebe 70km asfalta pa nisam puno žurio, a saški sam rekao da ne mora da beži sa proglašenja jer će me već negde usput stići. ipak auto ima 100 konja a ja onako bezvoljan, koliko sam mogao imati, frtalj konja?

sad bih rekao da se trka neslavno završila, ali nije. lokanu su u diplomu napisali da je pobedio kao prva seniorka, uz medalju je u kompletu došao i pehar, a stazu su sa 6-7km APGREJDOVALI na 10km. kao šlag na bureku, dodali su i vreme, 32'59''!!!!! ličniiiiiiii, uzviknu saška i procveta od sreće, a ja i zoki je poljubismo u dva obraza kao kad je proglašenje etape na tur d fransu. neprocenjivo.

i sad, planiraj ti sledeći vikend ako si blesav. lola kaže ajmo u nedelju na Starek, ja kažem da me zatežu lože i da mi se više trči gore-dole, lola kaže ajmo u subotu na Kosmaj, ja pogledam propozicije a tamo piše "staza od 10 do 20km", rekoh to je zavisno od toga da li pronađeš najkraću stazu ili zalutaš? nakon par mejlova razmenjenih sa organizatorkom, situacija mi je bila nešto jasnija, pa mi još samo fali kristalna kugla da bih znao da li će se na trci pojaviti 5 ili 55 ljudi, da li će moći da se probaulja kroz šumu ili će da bude blato do kolena, i tako još par sitnica. na stranu što ta trka automatski otpisuje bilo kakav plan za nedelju, osim one proverene varijante da odem na solo pešačenje-trčkaranje od jutra do mraka.

prognoza potvrđuje makar jednu stvar a to je da je za ZG najavljeno +10° i poluoblačno, a za BG +12° i nešto više sunca. a zbog toga što je BG istočnije, ovde sunce izađe pola sata ranije nego u ZG pa i to može da donese jedan stepen više jer je na oba mesta start u 11h. no o tom potom, jer prvo moram da završim današnji trening i da vidim kako mi se osećaju lože. nakon 75 stotki u utorak, juče sam bio poprilično kilav na brdskom rastrčavanju i verovatno mi nije trebalo čitavih 21km no kad sam prekasno shvatio da sam otrčao predaleko od kuće, morao sam i da se vratim.

Nema komentara:

Objavi komentar