četvrtak, 15. siječnja 2015.

15 km

ukratko, nisam zadovoljan 2014-om.
previše kilometara trčanja, to jest, čak ne previše kilometara ali previše sati na trčanju.
i onda, posledično, vrlo malo bicikle, gotovo ništa.
jednostavno, u 2014-oj ja nisam bio Ja, tj ono što pamtim kao Sebe.
nekako mi je i forma opala, cele godine sam bio polu-kilav.
pokvario sam tehniku trčanja, tačnije prilagodio sam je tim silnim dan-za-danom Dužinama.
ali sam cele godine osećao kako imam "manje snage", i naročito "manje brzine" (ono što italijani zovu agilita').
dobro, mogao bih da tražim izgovore, tipa bilo je neverovatno kišno leto, bilo je lakše otići na trčanje nego na biciklu, blać srać.
pa ovi problemi sa leđima od kojih je dolazio bol na vrhu gluteusa, bilo mi je lošije nakon bicikle a trčanje mu nije smetalo, tom nekom poremećaju. pa i to dođe kao neko opravdanje, recimo.
ali bez obzira na sve, treba dodati i premalo vežbanja, istezanja, premalo voća i povrća a previše junk food-a, itd itd.
kad se sve sabere, ne valja, nikako ne valja.

juče sam pak potrčao malo brže nego prekjuče.
nezadovoljan onim tempo-trčanjem koje je ispalo mlitavo, da li zbog nekog nakupljenog zamora ili ko zna čega već, promenio sam patike i otišao na popravni.
imam tu jedan blago-valovit putić, gde smo stalno trčali tempo kad sam trenirao sa ekipom iz Kluba.
ova varijanta ima puno manje trčanja kroz grad, skretanja levo-desno po raskrsnicama, ali je malo manje ravna od one dan ranije.
pretrčao sam istih onih 14km za 1h02 umesto za 1h06, i onda sam lagano protrčao još jedan kilometar za 5 minuta i došao kući.
4'25''/km prosek zvuči već malo bolje, najveći problem su mi bile neke debele helanke u kojima sam se skuvao u zadnjih pola sata jer je odjednom znatno otoplilo.
jeste da ja volim vrućinu ali ovo nije isto što i leto kada ti je koža na vetru i vazduhu, ovaj osećaj "spakovanosti" zaista ume da smeta.

danas mi pak noge deluju još svežije, ali je i dan još topliji pa ćemo iskoristiti priliku da opet odemo negde biciklama.
zbog toga što sam cele prošle godine trčao, sve skupa na treninzima sam proveo vrlo malo sati zajedno s Lolom, a nekada se pod "trening" podrazumevao zajednički izlazak, pa su te prilike da se sedne na biciklu postale jako retke, i stoga ih nije loše iskoristiti kad se već ovako same nameste - nakon dva kratka treninga lepo bi bilo provesti napolju 2.5 sata, a da to nije uvek (i isključivo) trčanje.

sve u svemu, osećaj je da stvari polako kreću nabolje, a videćemo dokle će to trajati. kupili smo i novu vagu i poprilično mi je neobičan osećaj kad se izmerim, navikao sam da sam na to "zaboravio" :-)
a ovako osećaš veću odgovornost prema sebi, kad svako jutro i veče (ili pre i posle treninga) staneš pred tu digitalnu porotu.
znam ja da se oduvek preko zime vrtim oko 12% telesne masti ali sam prošle godine i leto proveo na dnu dvocifrenih vrednosti, dok sam ranijih godina silazio i na 7%.
a jebiga, tada nisam morao uz svaki obrok da iznesem majonez. malo smo se razmazili a malo probahatili.
čovek koji bi da se aktivno bavi sportom, češće bi trebao da razmišlja šta NE MORA pojesti ili popiti, nego šta bi sve u sebe mogao da utrpa...

Nema komentara:

Objavi komentar