na prstima

nešto baš nisam hteo
da "krećem od Prvog (u mesecu)".
shodno svojoj poznatoj teoriji da je glupo
"živeti svaki dan kao da ti je poslednji",
nego da svaki dan treba proživeti
kao da ti je PRETPOSLEDNJI,
juče sam samo otišao u dve kratke šetnje.
dakle još uvek čvrsto stojim iza te teorije.
a danas je došao dan za prvo lagano stidljivo trčanje.
to jest, VALJDA je došao, nisam čak ni siguran.
već prema disanju, problemima u grlu, nogama,
leđima, glavi, već prema ledu ili vetru, svemu.
može biti 2km, može biti 12km, eto koliko mi je svejedno.
nisam se prežderavao, opijao,
nemam nikakve silne grehe da okajavam trčanjem.
idem da pokušam da mi bude lepo.
ma šta lepo,
idem da pokušam da mi ne bude loše.
unapred hvala (baš bih se zahvalio ali ne znam kome)
za svaki "neloš" minut,
a valjda neću biti takve kurate sreće da ih
ne sakupim bar 10-20 danas? :-)
u 2015-u ne ulećem ni u velikom stilu,
ni na velika vrata, 
ne obijam brave i nigde ne provaljujem.
ljubomorno ostajem jedan od jako retkih
koji nikada nisu napisali onaj poklič "idemoooooo!!!"
(osim kada sam citirao jurišnike, naravno).
izuo sam čizme sa mamuzama,
i ušunjavam se u novu godinu 
u vunenim čarapama,
hodajući na prstima.