juče sam uspeo da se samo-nokautiram kad sam se četvoronoške peo kroz šumu iznad Degurićke Pećine, jer sam se uhvatio za jedno drvo koje je bilo suvo i celo mi je ostalo u ruci. onda sam poželeo da ga bacim sa te kao-staze da ne bi zasmetalo srnama ili nekom drugom ludaku koji bi tuda možda prolazio, i kad sam ga hitnuo nizbrdo opalilo me je po potiljku. naime zbog kačketa nisam video da je to drvo u S obliku, a ne kao koplje, pa sam se tako "ubio s leđa". pita Lola od čega ti je prljav kačket, rekoh ne pitaj me ništa, napalo me trulo drvo u sred šume. kasnije sam gore na Obilaznici uradio ubrzanja 5x200 metara čisto da bih bio siguran da mi noge nisu ni za šta, pa sam još samo strčao zadnja 3km nizbrdo kući.
to je kao bio neki blog na brzaka.
a kad već pomenuh Lolu, moram da je pohvalim. krenuli smo zajedno preksinoć od kuće, ja sam vodio jednog od 4 kera u šetnju a ona je trčala, pa smo tako prvi kilometar svo troje trčkarali ko u crtanom filmu. onda smo nas dvojica skrenuli kući a ona je produžila na svoje prvo trčanje u 2015-oj, prešavši neverovatnih 4330 metara, to je otprilike isto toliko koraka, a nakupilo se tu i čitavih 10 metara visinske razlike. nemoj da se neko smejao, to je preko tri sprata kuće, i s te visine kad padneš možeš nešto i da uganeš. eto tako. a meni fali 14km da bih zaokružio u Excel-u na 35,000 kilometara trčanja, to se odnosi samo na ovih zadnjih 10-ak godina otkako vodim evidenciju, što uz one zime dok smo zvanično bili biciklisti i trčanje se nije ni računao kao trening, otprilike dođe na 40-ak hiljada km, to jest obim Zemlje. eto, ne znam tačno, ali tu sam je negde upravo optrčao, ovi' dana. dobro i na bicikli sam je obišao 5-6 puta ali bicikla je ipak pomoćno sredstvo, to se ne računa u ovom smislu. evo i tog Lolinog prvenca, da ne bude da se samo ja ovde hvalim. čak je rekla da će danas da ide opet. dva puta u jednom mesecu, što je mnogo - mnogo je bre. to već zvuči zabrinjavajuće, tipa kao da je ono drvo juče opaučilo nju a ne mene.
Nema komentara:
Objavi komentar