nula

sad, kome je dosadno i nema druga posla, može da piše blogove od jutra do mraka. što valjda i ja upravo potvrđujem. ali bez zezanja. u brojkama mi ova godina ovako izgleda, na trčanju. 0+10+21+21+22+0. juče sam prvi put nakon špica prehlade trčao nekim intenzitetom koji nije full mrtvački. dosta brda, dosta snega leda a i vode/blata, dosta svega :-)
ovo danas je bila neplanirana nula, ali okej, bolje danas nego sutra. jer sutra srbi slave božić i neradan je dan, dakle puno bolja prilika za neko duže trčanje, nego danas. danas je pak bilo previše nekog drugog, trećeg posla, a i jutros sam se probudio u stanju "nisam se probudio". zanimljivi su ti dani, jedni u kojima se normalno naspavaš, i drugi u kojima se probudiš kao da nisi ni oka sklopio, i ceo dan jedino razmišljaš o krevetu. ali dobro. ne treba se zadržavati na izgubljenim danima. treba se skoncentrisati na ono što dolazi, osmisliti Sutra na takav način da ga zauvek zapamtiš. ne moraš da odeš u boston na maraton da bi sebi namestio "nezaboravan dan". svaki dan ima takav potencijal. svaki dan se preda nama u ruke i noge, i samo je na nama kako ćemo da ga upotrebimo. ja sam današnji skoro celog prespavao, pa šta ću, zapamtio sam tu opomenu za ubuduće.