25. decembar

htedoh da započnem blog sa "ne znam kako je do toga došlo..." ali naravno da znam, do svega dođe tako što se neka ideja s kolena na koleno izmenja već prema sklonostima generacija koje dolaze i na kraju od početne ideje ne ostane ništa osim imena. pa tako i za Božić. ajd sad da preskočim ono moje uobičajeno popovanje početkom svake godine kako mi nije jasno zašto bih ja slavio nešto u pogrešan datum, samo zato što crkva koja me bez pitanja i bez dozvole "uzima pod svoje" ne zna koji je danas datum. no dalje od toga, ta ideja da na Božić treba nešto započeti, da nije crkvenim propisima neradan dan. pretpostavljam da pod "započeti" treba da se podrazumeva upravo to. uzmeš igle i vunu i napraviš dva reda a za koji dan nastaviš da pleteš džemper. taj fazon. započeti. e kako se odatle ta ideja "valja nešto započeti" otišla do nebesa, nemam pojma, ali se sećam da smo pre nekoliko godina razgovarali Bojan Marić i ja, tako par dana nakon Božića, i kad sam rekao kako sam na Božić otrčao Dužinu (ekvivalent maratonu) od 42km po valovitom terenu za 3h17', on je uskliknuo "neverovatno!" i rekao kako je i on na Božić trčao krugove na Adi ciganliji, isto u dužini od 42km i za 3h16'. od tada sam najmanje deset puta zamišljao KAKO BI BILA DOBRA FORA da smo unapred znali međusobne planove, i da smo se dogovorili da on skokne do Valjeva i da napravimo zajednički trening, to bi bio jedan od onih dana koje nikada ne zaboraviš. ovako sam po ko zna koji put, deseti možda, otrčao tu istu dužinu prema Kamenici (Loznici) i nazad, i evo priznajem da konkretno baš taj Božićni trening ne pamtim ama baš ni po čemu. šteta. neke propuštene prilike imaju tako veliku vrednost, značaj, da je to neverovatno. kao da si prošao pored ćupa sa zlatom i rekao "šta će mi ovo, imam sve što mi treba u životu", a posle par godina se setiš da si ipak mogao da ga uzmeš, pa ako tebi i ne treba mogao si jednom drugu da kupiš stan, drugom biciklu, trećem gitaru, i tako dalje. jednostavno ti ostane zauvek žao. eto tako. danas je opet Božić, to jest nije nego je bio pre dve nedelje ali je tek danas doputovao do Srpske crkve, kanda u ovoj zemlji baš sve mora da bude "na odloženo". no šta je tu je, neradan je dan, napolju je suvomrazica tj juče je nešto letuckao sneg a jutros je jači minus tako da je sve suvo, nigde vode ni bljuzge, samo zaleđeni putevi ili zaleđena suvkasta zemlja. krc-krc. idealan dan za duže trčanje po snegu, jer ne postoji opasnost da se stopala bitno pokvase, možeš da trčiš pola dana bez brige i jedino čega se danas recimo treba setiti po ovom jakom suncu i vetru je da namažem usne labellom inače će mi sutra ispucati uzduž i popreko. eto tako, doviđenja.