17 siječnja 2015

bike

krenem ja jutros na trčanje
vratim se da popijem malo limunade
predomislim se i odlučim da odem biciklom
to je ono kad si glup i sebi dopuštaš izbor
umesto svakog jutra na trčanje a u podne na biciklu
i mirna bačka
krenem malo da radim vežbe
pfff kao zagrejem se nešto, rekoh, ipak trčanje
sednem da ugasim kompjuter, naletim na par poruka
ostanem pet minuta, naiđe Lola i kaže
- nisi još otišo
- nisam
- e kad si toliko čekao, čekaj još 10 minuta da zajedno prostremo veš
vratim se u kuću a u međuvremenu mi se noge opet ukočile
vidim da sam umoran
- e odoh ja ipak na biciklu
srećom se nisam ni oblačio za trčanje
obučem se, iznesem bajk, kačket naočari rukavice mini-alat pffff kako je ovo komplikovanije od trčanja
pa mi se razlabavio blatobran pa ga malo dotegnem...
pogledam u nebo a ono s jedne strane crno ko da će govna da padaju
- a da odem ipak na trčanje, nešto mi se ne kisne
- opet ćeš da se predomisliš?
- ajd u stvari neću, ali ako ubrzo počne kiša eto mene nazad
srećom oblaci su imali neke druge ideje, odoše ka obrenovcu a ja na suprotnu stranu ka planinama
dva sata "Jačeg Tempa" kasnije sam se vratio, zadovoljan
nema šanse da sam danas mogao da trčim ni približnim intenzitetom
a od nekog kilavog vucaranja teško da bih imao ikakve satisfakcije

na slici, pogled ka Divčibarama, pre nego sam zavrnuo desno, nazad u dolinu




Nema komentara:

Objavi komentar