15 puta 200

sportski blog

ne znam ni kako ni zašto ali nekako sam prosto "pao", ispao iz nekog ranije podrazumevanog ritma, propao kroz neki pod na kojem sam čvrsto stajao. cele prošle godine se znalo, svakog dana se ide na trčanje, nekad malo brže nekad malo sporije, nekad kilavo i tromo ali ipak dva sata bez obzira na sve, nekad neočekivano živahno sa onim juhuuu oduševljenjem. a sad, nemam pojma, recimo juče nisam trčao i nije mi se ni trčalo, nekako sam se osećao umoran. dobro, ceo dan sam proveo u gradu, trči ovamo trči onamo, stoj ovde pola sata čekaj tamo još pola sata, i nekako kad je došlo popodne nije mi se ništa radilo. duvao je onaj olujni vetar, lomio drveće, mi smo se hrabro provozali city bajkovima nekih sat i po više onako turistički, da vidimo šta sve može taj vetar. bili su zanimljivi trenuci kad smo vozili bukvalno 4-5 km/h sa jedinim ciljem da se ne zaustavimo.

danas sam krenuo na trčanje zajedno s lolom pa sam joj pravio društvo prva 3 kilometra i dotle mi je izgledalo da ću nakon razdvajanja trčati puno brže. međutim šipak. opet sam sebi delovao usporen i kilav. znajući da u takvim situacijama svako produžavanje trčanja progresivno postaje sve veća agonija, opet sam primenio onaj recept od pre dve nedelje. skratio sam ga maksimalno, i iscepkao da me ta neprekidnost ne bi mentalno preopteretila. MOGU ja da tračim i tri sata ako se zainatim ali nema smisla inatiti se svakog dana, to je poenta koju ne treba promašiti u ovom trenutku. otkaskao sam do Obilaznice i opet na onom istom usponu trčao kratka ubrzanja, 200m uzbrdo, pa malo hodom malo laganim trčanjem siđem 100m nizbrdo, pa opet otrčim 200m uzbrdo jako, i tako do vrha.

ovaj put se nisam zabrojao pa sam uradio planiranih 15 puta 200m što je ukupno 3km, a svaki je bio sporiji za par sekundi nego prethodni put. tačnije
4'04''
8'07'' (4'03'')
11'54'' (3'47'')
što dođe negde 3-4 sekunde sporije od tog prvog pokušaja, iako sam sada imao jak vetar u leđa na usponu. a TREBAO SAM da budem za nijansu odmorniji. eto, ali nisam bio. dobro, i taj vetar, bio je podosta jak i hladan kad sam silazio nizbrdo, ni to nije baš povoljna okolnost. nego pazi ovako, 4 sekunde na 4 minuta uopšte nije tako malo, to je 1/60 deo, dakle svaki korak mi je bio za 2cm kraći (najprostiji način da predstavim tu razliku). ali nema veze. mnogo mi se dopao ovaj trening i mislim da ću ga ubuduće trčati redovno. naročito zato što je lako zapamtiti prolaske, tih 48 sekundi za svakih 200m sve do pred sâm vrh gde malo zaravni pa zadnjih par deonica budu osetno brže.

za noćas je najavljeno zahlađenje i zakišenje (ako tako sme da se kaže) što baš i nije neka optimistična najava pred sutrašnje planirano (čuj planirano, bolje je reći zamišljeno, pretpostavljeno) dugačko trčanje. smisliću nešto...