ubio me bog ako ovi lokalni seljaci mene ne vozaju kao vola, jer kad god negde nekog pitam "ima li puta od sela tog do sela onog", oni meni kažu da ima, i da "može da se prođe"...
onda ja krenem pa se zaglavim pa se oderem izgrebem ogulim i pocepam, pa odlomim štap i iskrčim put kroz prašumu koprive i raznovrsnost ostalog korova, da bi oni sutra mogli da se probiju do njive!
treba mi menadžer za ove trening avanture, hoću procenat od ministarstva za saobraćaj, za svo ovo mukotrpno trasiranje :-)
Nema komentara:
Objavi komentar